Tihi heroji koji rade na zdravijoj budućnosti naše dece

Upoznajte neke od ljudi zaslužnih za zdrave navike najmlađih generacija

Gojaznost je jedna od najzastupljenijih zdravstvenih poremećaja današnjice. Kliničke studije ukazuju na neverovatan podatak da je u poslednjih 50 godina, broj gojazne dece u svetu povećan za 300%. Statistika je neumoljiva kada se radi i o Srbiji – u poslednjih 20 godina, procenat gojaznosti kod dece porastao je za čak 60%. Prema istraživanju Instituta za javno zdravlje Srbije „dr Milan Jovanović Batut“, čak svako treće dete je gojazno – njih 43 odsto svakodnevno konzumira slatkiše, a manje od 20 odsto pojede barem jednu voćku dnevno.

Jedan od glavnih ciljeva kompanije Nestlé, globalnog lidera u oblasti proizvodnje hrane i pića, jeste da ovu zabrinjavajuću statistiku popravi. Kroz projekat ZdravoRastimo, kompanija već deset godina edukuje decu školskog uzrasta o važnosti pravilne i zdrave ishrane i redovne fizičke aktivnosti. Više od 55.000 dece širom Srbije shvatilo je značaj pravilnog rasta i razvoja svog tela, u čemu su im nesebično pomogli nastavnici fizičkog vaspitanja, neretko odmenivši roditelje u ulozi edukatora deteta.

Jedna od tihih heroina – Jasna Đukić, nastavnica fizičkog vaspitanja u OŠ „Đura Jakšić“, u Kaću – brine o zdravijoj budućnosti mladih generacija.

„Planiranje ishrane jedan je od zadataka u kojem deca pokazuju zavidno interesovanje. Pored pravilnije ishrane i obraćanja pažnje na namirnice koje koriste u ishrani, primetno je bilo i povećanje nivoa fizičke aktivnosti – šetnje i vožnja bicikala i rolera zamenili su korišćenje gradskog prevoza“, izdvojila je Jasna. Ona je dodala da velikim napretkom smatra i ukoliko se mlada osoba kroz projekat nauči da prepozna osnovne simptome poremećaja ishrane, poput dijabetesa, te ukoliko shvati da su uz insulin, osnovna i glavna terapija – pravilna ishrana i fizička aktivnost.

Jedna od glavnih aktivnosti OŠ „Đura Jakšić“ je međuvršnjačka edukacija, a nastavnica Jasna je tim povodom dodala: „Ovaj veoma važni segment jako je dobro prihvaćen sa obe strane – učenici sedmih razreda su se postavili kao pravi mentori prema mlađima koji su svesrdno prihvatali poruke i primere svojih starijih drugara. Iskustvo je pokazalo da saveti dobijeni od strane nekoga ko je približnih godina njihovima, deci mnogo više znače i lakše budu prihvaćeni nego oni koji dolaze od nekog starijeg, bilo roditelja ili nastavnika. Veliku ulogu u međuvršnjačkoj edukaciji imaju i kolege učitelji, koji u svakom momentu misle na emocije dece, puni su empatije i na svojerstan način doprinose unapređenju i efikasnosti projekta.“

Da je vršnjačka edukacija najzanimljiviji vid učenja potvrdila je i Mirjana Spasić, nastavnica fizičkog vaspitanja u OŠ „3. oktobar“ iz Bora koja tvrdi da svojim jednostavnim načinom komunikacije, deca međusobno ostvaruju odličnu saradnju. Ipak, usled pandemije i novonastale situacije, edukacija učenika preselila se na online kanale, na šta je Mirjana vrlo brzo prilagodila i svoje učenike.

„Planiranje, realizacija i evaluacija bile su smernice koje su ovu novinu u dosadašnjoj praksi fizičkog i zdravstvenog vaspitanja, u vidu online nastave, uvele u neke nove virtuelne vode. Nedeljni operativni planovi su korišteni kao polazna osnova nastave na Gugl platformi koju su sačinjavale: ankete, testovi, prezentacije, dokumenta, priručnici, slike i video materijali. Za potrebe neposrednog rada snimana su i postavljena tri video materijala vežbi oblikovanja i dva priručnika: „Napravi svoj jednodnevni plan ishrane“ i „Kviz“ o pravilnoj ishrani. Posle svakog priloženog domaćeg zadatka od strane učenika dobijali su povratnu informaciju o svom napredovanju.“

Kao bitnu stavku, Mirjana izdvaja i podršku roditelja koju je online edukacija dobila.

„Kroz Gugl učionicu, putem mejla i društvenih mreža, roditelji su imali uvid u sve zadatke, aktivnosti, ankete i ostala dokumenta koja su deca dobijala u okviru fizičkog i zdravstvenog vaspitanja. Naišli smo na veliko odobrenje roditelja koji su ostavljali podsticajne komentare i pohvale i upravo ta dvosmerna komunikacija je ono što dodatno raduje.“

Zanimljivi projekti osmišljeni od strane nastavnika bili su izazovi kojima su se učenici vrlo rado odazivali. Od vođenja dnevnika ishrane, pa sve do samostalnog pravljenja zdravih grickalica i sokova, samo su neke od aktivnosti kroz koje su prošli učenici OŠ „Branko Krsmanović“ iz Sikirice, u blizini Paraćina.

„Vođenje dnevnika navelo je decu da redukuju unos grickalica, slatkiša, gaziranih pića jer su znali da sve što popiju u toku dana moraju da unesu u svoj dnevnik. Najuočljivija promena navika u ishrani bila je u školama za vreme užine – umesto sokova pila se voda, a umesto slatkiša, konzumirala se voćka“, rekla je Violeta Milošević, nastavnica fizičkog vaspitanja.

Kroz zanimljive zajedničke aktivnosti koje im privlače pažnju, deca lako saznaju nove informacije bitne za dalji život, ali i razvijaju svoju kreativnu stranu. Da najbrže i najbolje uče kroz praktične primere, dokazala je i nastavnica Violeta – interesovanje za Smuti i ZdravoRastimo–zdravo se sladimo radionice, koje je sama osmislila, bilo je ogromno.

„Cilj radionica bio je da deci ponudim zdrave zamene za kupovne slatkiše i sokove, podstaknem na promene u navikama u cilju zdravije budućnosti. Kulinarska avantura je deci na neposredan način približila zdrave namirnice koje većina njih nije koristila u ishrani. Sve smo zajedno pripremali kroz igru u kojoj su se uverili da su sokovi od ceđenog voća i povrća i čokolada bez šećera još ukusniji od industrijskih“, dodala je Violeta.

Nastavnice fizičkog vaspitanja su se složile da kao segment koji se pokazao da ima najviše prostora za napredak jeste skretanje pažnje deci o štetnosti i lošem uticaju gaziranih i energetskih pića na rast i razvoj njihovog organizma. OŠ „3. oktobar“ iz Bora zabranila je upotrebu istih u okviru škole i na taj način podstakla decu da prestanu sa konzumacijom štetnih proizvoda po njihovo zdravlje, a da li će i druge škole krenuti njihovim stopama, ostaje da se vidi.

Dok se to ne desi, jedno je sigurno – ljudi poput Jasne, Mirjane, Violete i još mnogo njih iz više od 450 škola uključenih u projekat ZdravoRastimo puno znače za društvo i neku buduću statistiku, jer svakodnevno vredno i predano rade na zdravijoj budućnosti Srbije i izvođenju mladih naraštaja na pravi, zdravi put.