Poslanici u Predstavničkom domu SAD zalažu se za zakon kojim bi se zabranila upotreba TikToka. Ova društvena mreža je, potencijalno opasna po američko stanovništvo, pre svega jer je deo operacije kineske vlade koja ima za cilj da „utiče na politiku SAD“.
Druga tvrdnja je da se TikTok koristi za prikupljanje ličnih podataka Amerikanaca. A ne izostaju i bojazni da preuzimanje TikToka na telefone ili uređaje, doprinosi „instaliranju zlonamernog kineskog softvera“.
Centar za strategijske i internacionalne studije piše da su uticaji TikToka uglavnom precenjeni. Ankete pokazuju da ugroženost američke demokratije nema mnogo veze sa spoljnim akterima.
Problem je domaće prirode.
Talas desničarskog populizma zapljuskuje demokratije od Indije do Holandije i Sjedinjenih Država, kao reakcija na uočene nepravde. Neki analitičari za to krive dolazak novog doba, gde nejednakosti u bogatstvu stvaraju duboke političke tenzije.
Spominje se i da se TikTok koristi za oblikovanje političkih stavova i iskrivljenje činjenica o sukobu u Gazi. Ali to nije delo Kine, već pojedinačnih korisnika, ali je karakteristična za mreže kojim kruže dezinformacije.
Kina zaista prikuplja lične podatke o Amerikancima i to radi najmanje deset godina, ali nema nikakvih dokaza da je našla način i svrhu da ih koristi.
Moguća objašnjenja za napore koje Kina čini u prikupljanju podataka, uključuju vođenje operacija uticaja, ali kao što je navedeno, oni su neefikasni.
Podaci bi mogli da se koriste u špijunske svrhe, kako bi se identifikovale mete za regrutaciju, ali opet, nema dokaza da Kina to radi. Ovi podaci mogu biti korisni i u kontraobaveštajne svrhe – za identifikaciju američkih agenata.
Verovatno je da Kina (kao i druge velike obaveštajne agencije) ima analitičke programe za identifikaciju osoba od interesa, ali korisnici TikToka možda nisu najbolji put za pronalaženje obaveštajnih agenata.
Jedna oblast stvarnog rizika je instaliranje i ažuriranje aplikacije TikTok, zato što na svoje uređaje dobrovoljno preuzimaju kineski softver u koji imaju minimalan ili nikakav uvid.
Čak i ako je aplikacija pregledana i proglašena bezbednom od strane prodavnice aplikacija, nema garancije da će buduća ažuriranja biti potpuno bezbedna.
Za ovaj problem je predloženo nekoliko rešenja, koja nisu sva izvodljiva. Napori da se BiteDance, matična kompanija TikToka odrekne svoje imovine i proda vlasniku iz SAD, mogli bi da smanje rizik, ali ne sa sigurnošću.
Kina bi se usprotivila tako što bi postavila kontrolu izvoza TikTok softvera i mogla bi da proba da se osveti američkim kompanijama tako što bi ih primorala da se povuku.
Čak i ako se Peking nije izrazito protivio prodaji TikToka, to je svakako izuzetno vredna kompanija, koja, prema procenama nekih, vredi više od 200 milijardi dolara. Malo je kupaca ili uopšte nema takvih koji bi mogli da plate toliko.
Prisiljavanje kompanije BiteDance da se proda po nižoj ceni pojačava mogućnost da Kina uzvrati. TikTok bi mogao da izbegne prodaju i otvori proširi se na neku treću zemlju, kao što je ranije razmišljao da to uradi u Irskoj.
Zabrana TikToka se u SAD suočava sa nepremostivim preprekam, s obzirom na to da je sloboda govoroa zaštićena Prvim amandmanom. Taj amandman zabranjuje ograničavanje govora.
Ono što bi bilo najrealnije i najefektnije, bilo bi uspostavljanje spoljnog nadzora treće strane nad softverom i ažuriranjima TikToka. Jedan pristup bi bio da se stvori nadzorni odbor sačinjen od građana SAD koji imaju bezbednosne dozvole.
Zatim revidiranje uslova po kojima aplikacija čuva lične podatke, ko bi im mogao pristupiti i kako bi se mogli koristiti.
Ove mere liče na one koje je TikTok predložio u svom planu „Projekat Teksas“, ali taj plan ima ozbiljne manjkavosti jer izvršenje svega toga nadgleda sam TikTok. Umesto toga, nadzor bi trebalo da vrši treća strana.
Veći problem je zapravo korišćenje kineskog softvera u aplikacijama i mrežama u SAD. To bi moglo da se reši tako što bi Kancelarija za informacione i komunikacione tehnologije i usluge, Ministarstva trgovine, istraživala na koji način kineski softver utiče na bezbednost američkog društva i razmotrila njegovo potencijalno ukidanje.
Bez obzira da li je TikTok saučesnik ili ne, SAD treba da upravljaju rizikom koji stvaraju duboke tehnološke veze sa neprijateljskom i nepoverljivom nacijom.
Zakonodavstvo i izvršni organi imaju mogućnost da smanje rizik do minimuma, ali da istovremeno dopuste TikToku da nastavi sa radom. Još jedno od rešenja je konačno usvajanje nacionalnog zakona o privatnosti i proširenje transparentnosti u vezi softverom.