Nemcima je obećana nova vlada do katoličkog Božića, a dok praznični dekor ulepšava ulice Berlina i drugih nemačkih gradova, čini se da će obećanje biti ispunjeno.
Pod uslovom konačnog odobrenja članova tri stranke, ova prilično različita politička grupacija položiće zakletvu u sredu, kada će era Angele Merkel i zvanično ustupiti mesto novom dobu pod socijaldemokratom Olafom Šolcom.
„Semafor“ koalicija je nazvana po bojama uključenih strana – socijaldemokrate (crvena) koje se zalažu za pravedno društvo, liberale ili FDP (žuta) koje zagovaraju biznis i industriju i zelene, koji zagoravaju ekološke reforme.
Ipak, „semafor“ će brzo udariti u zemlju, ocenjuju stručnjaci, zbog činjenice da se Nemačka nalazi u piku agresivnog četvrtog talasa pandemije koronavirus i sve strožih ograničenja javnog života.
Klimatske promene
Dakle, na redu su političke promene, a ako nova vlada ima svoj put, doći će i do dalekosežnih društvenih promena. Kolacija okupljena oko Šolca, prema prvim analizama, želi pravedniju, liberalniju Nemačku, što rešavanje klimatskih promena čini prioritetom.
Postepeno izbacivanje uglja bi se ubrzalo, do 2030. godine, za razliku od prethodnog cilja od 2038. Takođe, do 2030, obnovljivi izvori energije bi trebalo da obezbede 8 odsto električne energije u zemlji.
Do istog datuma, koalicija želi 15 miliona električnih vozila na nemačkim putevima.
Postoje i značajni i velikodušni socijalni predlozi: lakši pristup socijalnoj zaštiti i povećanje minimalne plate na 12 evra po satu.
Sadašnji sistem zaštite dece, kada je reč o mesečnoj pomoći roditeljima po detetu, varira u zavisnosti od njihovih prihoda i on če biti zamenjen novim sistemom. To bi roditeljima obezbedilo mesečno 500 evra po detetu, bez obzira na njihova sredstva. To su politike koje, prema nedavnom istraživanju, uživaju značajnu podršku javnosti.
Kanabis i starosna granica za glasanje
Koliko god Nemci bili složni kada je reč o ekologiji i socijalnoj zaštiti, zgleda da su glasači podeljeni oko drugih planova, poput legalizacije kanabisa.
Čini se da ni plan za smanjenje starosne granice za glasanje sa 18 na 16 godina nije zaokupio pažnju avnosti. Samo 30 odsto ispitanika u anketi je odobrilo ideju.
Još jedan predlog bi se takođe mogao pokazati kontroverznim, kako u zemlji tako i u inostranstvu, jeste mogćnost da tri stranke u potpunosti preispitaju nemački imigracioni sistem.
Nova vlada želi da podstakne imigraciju, veća prava za ljude koji u Nemačkoj traže azil, i olakšavanje procedura za dobijanje nemačkog državljanstva.
Mesto Nemačke u svetu
Koliko će Nemačka izgledati drugačije kada je reč o spoljnoj politici i šta nova vlada znači za Evropu i ostatak sveta?
Očekuje se, barem u tonu, malo oštriji odgovor prema zemljama poput Rusije i Kine.
Koalicioni sporazum se posebno odnosi na kršenje ljudskih prava u Kini, problem politike dva sistema u Hongkongu i podršku Tajvanu.
To je u skladu sa stavovima Evropske unije, ali komentatori primećuju da obraćanja označavaju svojevrsno odstupanje od Merkelove ere.
Kada je reč o pitanju odbrane, postoji posvećenost povećanju potrošnje. Zabrinutost međunarodnih krugova da bi vlada u Berlinu mogla da odustane od svojih nuklearnih obaveza prema NATO je „ublažena“. Nemačka će ostati deo NATO sporazuma o podeli nuklearnog naoružanja i nastaviće da naručuje američko nuklearno oružje.
Mnogi sumnjaju da, u odnosu prema Vašingtonu, Parizu ili Tokiju, Šolcova administracija možda i neće izgledati bitno drugačije od one kojom je deceniju i po upravljala Angela.
Lična karta
Olaf Šolc
Mnogi veruju da je socijaldemokrata pobedio na izborima zato što, stilom i manirima, toliko liči na Angelu Merkel. Miran i tih, bivši ministar finansija stekao je reputaciju opreznog i razboritog političara.
Analena Berbok
Kandidatkinja Zelenih za kancelara najverovatnije će biti ministarka spoljnih poslova. Ostaje da se vidi koliko će moći zaista imati. Za vreme Angele Merkel, spoljne politike se, zapravo, vodila iz kancelarije kancelarke.
Robert Habek
On je predvodio Zelene sa gospođom Berbok i sada će voditi takozvano „super ministarstvo“ koje će kombinovati ekonomiju i životnu sredinu.
Kristijan Lindner
Kao ministar finansija, lider Stranke slobodnih demokrata je taj koji će držati „sve konce“ i „veliki deo moći“, procenjuju politički analitičari.
Primetno je da je tokom koalicionih pregovora, uprkos tome što je bila treća na izborima, njegova stranka postigla neke značajne uspehe, primoravajući druge, na primer, da odustanu od klimatski prihvatljivog plana uvođenja nacionalnog ograničenja brzine na autoputu i odbacivanja predloženog poreza na bogatstvo.
Potencijal
Tri stranke imaju veoma različite političke pozicije i vizije za Nemačku. To što su uopšte uspeli da se dogovore da formiraju vladu pojedini smatraju „pravim čudom“, piše BBC.
Održavanje koalicije na okupu neće uvek biti lako, a njihovi planovi za „novu Nemačku“ su skupi. Neki stručnjaci se pitaju kako koalicija zaista planira da sve to plati, posebno imajući u vidu kovid krizu.
Nemačka se već borila da održi korak u sve digitalizovanijem svetu. Na samom početku pandemije pokazalo se da zdravstvene vlasti i dalje komuniciraju putem faksa, i da su u obrazovnoj infrastrukturi otkriveni očigledni nedostaci.
Olaf Šolc se već našao na udaru kritika zbog, kako mnogi kažu, nedovoljno oštrog odgovora na pandemiju koronavirusa. Najave uvođenja obavezne vakcinacije od sledeće godine prilično su podelile nemačku javnost…
Čak i pre nego što nova nemačka vlada položi zakletvu, njen sledeći kancelar je „zahvaćen“, kako njegova prethodnica, najgorom nacionalnom krizom još od Drugog svetskog rata.