Knjigu o Titu, posle „Istorije moga veka“, kako sam u drugom izdanju nazvao svoje „Piščeve zapise 1951–2000″, pisao sam zbog sumnje u upitni luk moje ideološke i političke evolucije: zašto sam ja titoist postao antititoist; zašto je međusobno poverenje pretvoreno u političko neprijateljstvo.
Ovako počinje Knjiga o Titu Dobrice Ćosića koja uskoro izlazi u izdanju Lagune.
U političkoj istoriji ovo će biti jedna od najvažnijih knjiga Dobrice Ćosića. I to je već samo po sebi čudno za jednog od najvećih srpskih pisaca.
Knjiga o Titu kao da je morala da izađe deset godina posle njegove smrti, poput najčuvenijih memoara Agate Kristi nakon njene.
U rukopisu koji je pisao do smrti, u 93. godini, čovek koga je Milovan Đilas nazvao „najvažnijim Srbijancem“, a štampa proglašavala „ocem nacije“, baca novo svetlo na najvažnije događaje naše istorije.
I na kraju knjige, koju je pisao pola veka, prenosi zabeleške o Titovoj smrti.
Kao i o najavljenoj smrti jedne zemlje…
UMIRE TITO
Januar 1980.
Umire Tito. Oboleo je od embolije leve noge uoči Nove godine. Titovska režija nije izostala ni u ovom događaju. S najvišim funkcionerima i najbližim saradnicima dočekao je Novu godinu u Karađorđevu, za raskošnom trpezom; slušao je najbolje pevače, gledao najbolje beogradske balerine i baletane, sedeći se izljubio s drugovima i drugaricama, održao poslednju zdravicu, zaželeo nam srećnu Novu godinu, bez Jovanke.
Poslednji nastavak feljtona čitajte u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 9. novembra
Pretplatite se na digitalno i štampano izdanje na novom sajtu Nedeljnika
Povodom Crnog petka, Nedeljnik je pripremio specijalnu ponudu. Veliki popust na pretplatu za štampano i digitalno izdanje.
Čitaj svoj omiljeni magazin svake srede uveče gde god da se nalaziš.
Tagovi
