Do Đorđa Balaševića sam došao skelom. U proleće 1999. godine to je bio jedini način da se pređe Dunav, tri novosadska mosta srušena su tokom NATO bombardovanja. Neki mirni, uplašeni i zbijeni ljudi na toj velikoj plutajućoj konstrukciji, uz pomoć vojske, prebacivali su se sa jedne na drugu stranu reke. Bio sam među njima.
Na Keju žrtava fašizma čekao me je moj domaćin, policajac u civilu, koji je bio „garant“ da se ništa nepredviđeno neće desiti, osim ako nas ne pogodi neka bomba. Prespavao sam u njegovom stanu, a sutradan me je čekao odlazak kod Balaševića.
***
A sada ću da vas pitam nešto o čemu do sada niste imali prilike da govorite, izgovaram gledajući ga u oči. Vaša pesma „Ne lomite mi bagrenje…“
Nasmejao sam ga.
„Pre mnogo godina u Ljubljani je otkazan jedan koncert jer je omladina Slovenije tu pesmu tumačila kao velikosrpsku, okrenutu protiv Albanaca i bojkotovali su koncert. U momentu kada se Vojvodina osećala ugroženo po pitanju neke svoje slobode, negde u vreme jogurt-revolucije, bilo je dovoljno da kažem: ‘Deco, nikada nisam bio u Prištini, ili u Peći, i ne znam da li tamo ima bagrenja, ali sam dolazeći danas iz Novog Sada u Suboticu video usput mnogo bagrenja’ i odmah je ta pesma postajala autonomaška. Kao umetnik sam ponosan što bi ta pesma mogla da se otpeva i na albanskom i da opet ima određenu težinu. Nisam tom pesmom pozivao na rat. U njoj se ne pominju ni Srbi ni Albanci. Vrlo sam pazio na te stvari. U trenutku kada je napisana 1986. godine, Srbi su se selili sa Kosova i ona je funkcionisala u tom smislu, kao srpska pesma. To je pesma za sve one koji pokušavaju da imaju neki svoj život: svoje male praznike, nedelje, porodične fotografije, ritual, klince, izlete, a onda ih neko otera, sruši im kuće, zapali mostove u ime nekih viših, devijantnih ciljeva. Koliko je bagrenja polomljeno ovde od trenutka nastanka te pesme? Prvo na Kosovu, pa u Hrvatskoj oko Knina, Slavoniji oko Vukovara, oko Dubrovnika, pa u Bosni čitavo čudo šuma, da bi se opet lomilo bagrenje sada na Kosovu. Univerzalna pesma.“
Ceo intervju Aleksandra Đuričića sa Đorđem Balaševićem koji je nastao pod bombama u Novom Sadu, pre 22 godine, pročitajte u aktuelnom broju Nedeljnika, specijalnom izdanju o Balaševiću.
Tagovi
