Pisac čuvenih pesama koje su proslavile muzičare poput Bijelog dugmeta, Indeksa, Zdravka Čolića, ali i televizijski urednik koji je osmislio serijal “Šta deca znaju o zavičaju” nedavno je dobio ulicu u Vrbasu. Tako je polako počela da se skida tanka koprena zaborava sa svega što je uradio Duško Trifunović.
Muharem Bazdulj podseća na epizodu „sumnje“ prema Dušku Trifunoviću koja datira devedesetih godina kada je on, već kao izbeglica, živeo u Novom Sadu. Duško je, naime, još u Sarajevu, kao mladi pesnik, oko sebe okupljao „sudbonosne dečake“, među kojima se našao i Radovan Karadžić. Zbog navodne bliskosti sa „prvim predsednikom Republike Srpske“, nazivali su ga „njegovim ministrom kulture“.
„Karadžić jeste bio deo grupe, ali je ipak više bio na njenoj margini. Nije on u to doba smatran pesnikom iz prvog ešalona, ali je bio ugledan građanin, lekar, pa je socijalno možda bio i vidljiviji od nekih koji su smatrani boljim pesnicima, a bili su pomalo jurodivi. Priča o tobožnjoj bliskosti Karadžića i Duška Trifunovića u vreme kad je rat već počeo meni deluje kao jedna zloćudna izmišljotina, koja je jednako trebala ljudima koji su ostali u Sarajevu, a ranije su bili u Duškovoj senci, kao i onima koji su se zaista okupljali oko Karadžića pošto je i nekima od njih Duško bio mentor i uzor. Ljudi koji su ga poznavali u vreme kad je već došao da živi u Srbiju, kao i svi oni koji su čitali njegove ondašnje intervjue, naročito one sa Milošem Jevtićem sa Radio Beograda, znaju da je Duško Trifunović devedesetih bio daleko od svake pozicije moći, i svake titule ‘ministra’, makar i simbolične“, kaže Bazdulj.
O legendardnom pesniku Dušku Trifunoviću, tvorcu čuvenih stihova pesama Bijelog dugmeta, Teške industrije, Indeksa, ali i Arsena Dedića, Gabi Novak, Olivera Mandića, Zdravka Čolića, Jadranke Stojaković, Vajte i drugih za novi broj Nedeljnika govorili su njegovi prijatelji, članovi porodice i kritičari…
Aktuelni broj Nedeljnika je na svim kioscima i dostupan na Novinarnica.net
Tagovi
