„Tokom pandemije smo videli da je moguće rešiti neke situacije, a govorili su da je nemoguće…“: Dnevnik Verana Matića na Nedeljnik.rs

Danas je Nacionalni Dan sećanja na žene žrtve porodičnog nasilja, ustanovljen pre tri godine u znak sećanja na 18. maj 2015. kada je u samo u 72 sata sedam žena izgubilo živote od supruga ili nekog drugog člana porodice.

Kada se pogleda statistika ove godine, u izveštaju Autonomnog ženskog centra kaže se da je od početka godine najmanje šest žena ubijeno sudeći po vestima u medijima (jer zvanični podaci nisu dostupni javnosti pa ni aktivistkinjama AŽC-a koje godinama prate ove i druge podatke vezane za nasilje prema ženama), a zabeleženo je još najmanje šest pokušaja ubistava.

Skandalozno je da ne postoji zvanična državna statistika, a dodatno i saznanje da se ne zna broj žena koje su umrle od posledica dugogodišnjeg trpljenja nasilja, naročito u vreme vanrednog stanja kada su bile osuđene na boravak u kući sa nasilnikom, a dolazak do informacija otežan.

Srpski filantropski forum je danas organizovao sastanak sa predstavnicima udruženja osoba sa invaliditetom, kao i organizacija koje se bave podrškom osobama sa invaliditetom.

Koliko su tek žene sa invaliditetom nemoćne kada doživljavaju porodično nasilje i kada ne postoje efikasan način putem kojeg bi komunicirali sa policijom i drugim službama. Gluvi, na primer, ne mogu da pozovu policiju, hitnu pomoć, vatrogasce. A sve bi moglo jednostavno da se reši aplikacijom preko koje bi se u isto vreme pozivala policija-hitna pomoć-vatrogasci i tumač-prevodilac. Saznajemo od Ivane Bucko da je postojao takav projekat, ali jednostavno nije realizovan. Nastojaćemo da u narednom preriodu, a povodom Nacionalnog dana davanja, pomognemo da se ovaj problem reši. Imali smo tokom vanrednog stanja primer kada je jedna gluva osoba bila smeštena u privremenu bolnicu na Sajmu, koliko je važno bilo opremanje prevodilačkog servisa sa iPad-ima preko kojih je uspostavljana komunikacija i sporazumevanje između medicinskog osoblja i pacijenta.

Pre nekoliko godina sa izgradnjom sigurne kuće u Somboru u organizacija Fonda B92, određen broj pripadnika MUP-a naučio je znakovni jezik kako bi mogli da prime prijavu i dobiju svedočenje žena sa invaliditetom. Šteta što je to ostao izolovan primer.

Sada smo sa pandemijom videli da je moguće rešavati situacije za koje se govorilo da ih je nemoguće rešiti, zbog inercije, troškova, pa su tako najviše stradale osobe sa invaliditetom, sa posebnim potrebama, deca… Sada vidimo da je sve moguće i potrebno je sve i realizovati. Prešaltovati se na sasvim drugačiji kolosek izgradnje održivog društva ravnopravnog za sve.

U periodu vanrednog stanja svi nacionalni TV emiteri imali su obavezu da emituju vesti sa prevodom na znakovni jezik. Sada su ostali samo na javnim servisima, a privatne televizije kažu da nemaju više obavezu. Pozvaće tumače ponovo da prevode samo predizborne blokove vesti, ali ne i za druge informacije. Nerazumno. Ako je RRA mogla da donese odluku o obaveznom prevodu svih vesti, može i van vanrednog stanja.

Gradski servis za podršku gluvim osobama je u velikoj opasnosti jer prevodioci nisu dobili honorare za prevode od decembra meseca prošle godine. Uz to, servis radi samo od 8 do 20 časova. Posle toga i vikendom gluva osoba ne sme da se razboli jer neće dobiti prevodilačku uslugu.

Isto tako, i uglavnom i lošije je i kod osoba koje imaju drugačije invaliditete.

Spremamo predloge i zahteve za Vladu i druge institucije, kao i nastavak kampanje i prikupljanje sredstava za rešavanje konkretnih problema a povodom Nacionalnog dana davanja. Biće teško, jer je fokus donatora na pandemiji, a izgleda da su se mnogi istrošili u doniranju, ali ima puno načina na koje se može efikasno pomoći.

Uglavnom, ne sme se propustiti prilika koju je dala pandemija razotkrivši namerno nečinjenje kada je reč o stvaranju elementarnih ravnopravnih uslova života za osobe sa invaliditetom, posebnim potrebama…

***

Na javniservis.net prenosimo gostovanje prihološkinje Tijane Mandić sa podkasta Radio Karantina:

„Ja strepim da ćemo sada celu priču da pretvorimo u to kako su svi Srbi budale, koje su dopustile da ih vodi jedan sa kojekakvim motivima, koji gutaju bensedine i ne znam šta rade. Nije tako. Postoji izuzetno veliki broj ljudi koji nisu istrčali u kafiće, koji izuzetno vode računa o svojim bližnjima, koji ne znaju šta će da rade za vreme glasanja i rade svoje poslove. Bila sam na fakultetu i veliki broj studenata mi se javlja sa fantastičnim kreativnim idejama. Ima puno primera na individualnom nivou koji su lepi, zdravi i humani i ti ljudi ne daju da ovo crnilo prekrije sve. Postoje ljudi koji su nastavili da misle svojom glavom, koji su nastavili da drže predavanja i kurseve svojim studentima, šireći svoje normalne, zdrave i lepe ideje. Recimo, neverovatno puno ljudi je počelo da čita i to je jedna ogromna sila, koja se neće tući mačem, to je sila pera. Snimaju se i puštaju predstave, dakle, postoji taj čitav jedan alternativni život koji se nije dao zatrovati.“

***

Za medijsku koaliciju definišem predlog, zahtev za Vladu Srbije, Ministarstvo kulture i informisanja da se raspiše dodatni konkurs za sufinansiranje novinara i medija kako bi se ostvarili veoma važni a neophodni javni interesi za popularno, zanimljivo širenje zdravstvene kulture i prevencije, higijenske i zdravstvene navike sa osvrtom na pandemiju i njene posledice. Kroz projekte bi se zdravstveni radnici pozicionirali, kako bi se jačao autorititet, kako bi se osnažio i uticaj na građane.

Cilj ovog konkursa je i sveobuhvatno informisanje o deizinformacijama, lažnim vestima, koje se šire kao virus i imaju trajne posledice i kada je reč o zdravstvnoj tematici, ali i šire.

Verujem da će biti pameti da se usvoji ovaj predlog, jer pomaže javnom interesu na nekoliko nivoa. Niko od nas ne zna kako će stvari izgledati na jesen, ali znamo šta možemo učiniti. Isto kao što je sve manje neophodne distance, maski, rukavica, nema ni uočljivih upozorenja za održavanje higijene, dezinfekcije, pranje ruku, edukativnih biloborda, postera, spotova. Kao da je nešto bilo pa prošlo. Ne, nije i neće. Zbog toga trajno moramo usvojiti nove navike. A za to je potrebna edukacija građana i promena kulture kroz porodicu, obrazovni sistem, medije, kulturu…

***

Dobio sam na poklon primerak Lica ulice. Zaista je divan gest, pomoći drugom, kroz poklon nekom dragom. Postoji puno mogućnosti da svakodnevno tako nekoga obradujemo a nekome učinimo život podnošljivijim. Činimo to.