„Dijego,
Volim te više nego sebe, i iako mislim da ti mene ne voliš na isti način, svejedno me voliš. Čak i ako nije tako, ja se uvek nadam da ćeš me voleti, i ja sam zadovoljna time. Voli me malo. Ja tebe obožavam.
Frida“
*Iz Dnevnika Fride Kalo (1944–1945)
Suncem okupano podne 17. septembra 1925. godine izgledalo je kao da se Meksiko oslikavao u bojama koje je samo Frida Kalo mogla da stvori. Uprkos fragilnoj pojavi, njena duša je bila odlučna i neuhvatljiva, baš kao što su to bili i njeni najpoznatiji portreti.
Na putu prema kući iz škole, dok su se kroz gradsku gužvu provlačili u autobusu, osamnaestogodišnja Frida i njen tadašnji dečko Alehandro Gomez Arijas, delili su tišinu koja je bila prožeta mirisom nadolazeće nesreće. Frida, mršava devojka, izgubljena u svetu boja koje nosi na svom slikarskom platnu, među ljudima koji su se gurali u autobusu, ugledala je molera. Njene oči su zasijale kada je primetila da on nosi komadiće zlata u fišeku. Približila se, a potom ga znatiželjno pitala: „Da li je to pravo zlato?“
Moler je zatražio njen dlan, i dok su im se prsti nežno dodirnuli, izlio je komadiće zlata u njega. Ali sudbina se nasmejala ironiji tog trenutka, jer, dok je Frida dodirivala prve čestice zlata, autobus u kome su se nalazili udario je u drugi, bacajući osamnaestogodišnju devojku na pod. Nekoliko sekundi nakon toga, Frida je nepomično ležala na podu autobusa, posuta zlatnim prahom.
To je bio trenutak koji je presekao nit vremena, pretvarajući svet oko nje u kolaž svetlosti i tame, bola i lepote. Ova nesreća nije bila samo prekretnica u njenom životu, već je postala simbol njene snage, izdržljivosti i njene neprolazne umetničke vizije, koja će je katapultirati u večnost kao jednu od najuticajnijih slikarki svih vremena.
Nedaleko od mesta nesreće, u isto to vreme, stvarao je i Dijego Rivera, čovek koji će Fridin život zauvek oslikati ljubavlju, strahom i duševnom patnjom.
CEO TEKST ČITAJTE U MAGAZINU ISTORIJA KOJI SE DOBIJA NA POKLON UZ PRAZNIČNI DVOBROJ NEDELJNIKA. DIGITALNO IZDANJE POTRAŽITE NA NSTORE.RS
