Tom Morelo ekskluzivno za Nedeljnik: „Divio sam se Jugoslaviji“

I u prvom pitanju Tomu Morelu rekao sam mu da je on čovek jedinstvene biografije. Ne samo zato što je bio jedan od osnivača svetski značajnog benda Rage Against the Machine, gitarista benda Brusa Springstina… On je i diplomirao na Univerzitetu Harvard. Žestoki je politički aktivist (leve orijentacije) a slavni „Rolling Stone“ ga je uvrstio u 100 najboljih gitarista svih vremena.

Sa bendom Rage Against the Machine ušao je u Rock and Roll Hall of Fame, bio na prvim mestima top-lista, svirao na stadionima. Ovaj bend menjao je ne samo istoriju muzike već i ljude i njihove stavove, tako da su u prvim redovima na njihovim koncertima bili ljudi koji će kasnije postati predsednici Čilea i Finske. Zbog toga Morelo i kaže da muzika može promeniti svet i citira reči svoje majke: „Istorija, baš kao i muzika, nisu nešto što se dešava, već nešto što sam moraš da napraviš.“   Rage su bend koji je izjavio da su umalo srušili kapitalizam na snimanju svog spota koji je režirao Majkl Mur. Tom Morelo nastupa prvi put u Srbiji, i to 14. jula na Exitu.

Teško da neko ima takvu biografiju kao ti. Svirao si u svetski poznatom i značajnom bendu Rage Against the Machine, sarađivao sa Brusom Springstinom, inspirisao si gitariste svojim sviranjem i stilom a uz sve to završio Harvard. Nema baš nekog tvog duplikata u svetu muzike ili u svetu Harvarda?

Priznajem, radi se o zaista jedinstvenoj biografiji, kako ličnoj, tako i muzičkoj. Pranećak Joma Kenijate, zatim pohađao državnu gimnaziju, kao klinac sanjario o rokenrolu, a zatim našao načina da uskladim te snove sa posvećenošću socijalnoj pravdi, to je jedna divlja vožnja kroz 22 albuma. Sa Rage Against the Machine, Audioslave, Prophets of Rage, Atlas Underground, Brusom Springstinom, Street Sweeper Social Club, The Nightwatchman, izražavao sam se na mnogo različitih načina i zaista se radujem dolasku u Srbiju ovog leta prvi put.

Sada su aktuelni protesti studenata u Americi, protesti u vezi s Palestinom. Takođe, imamo posle nekoliko godina jedan baš veliki protest. Da li je on samo propalestinski ili može da pređe i u nešto drugo? U socijalni protest ili veliki američki politički protest?

Nastupao sam na nekoliko studentskih okupacija fakulteta tokom poslednjih nedelja, i neposredna tema je, znate, zahtev za prekid vatre i zaustavljanje ratnih zločina koje finansiraju Sjedinjene Države, ali šira tema je ta da ljudi koji poseduju i kontrolišu svet to ne zaslužuju, i da ako želimo da imamo svet u kojem je mir, u kojem postoji jednakost, u kojem postoji pravda, on će morati da bude u rukama mladih.

Rage Against the Machine je sjedinjavao ogroman muzički kvalitet, ali i ogroman komercijalni uspeh i političku angažovanost. Da li je bilo teško spojiti sve to i izdržati? I prepune stadione na kojima svirate, prva mesta na Bilbordu i levičarski politički angažman zbog koga žele da vam stavljaju zabrane?

Da, ali mi smo imali sreću da se pojavimo u vreme kada su umetnici koji su bez pardona izražavali svoje stavove, ako su imali dovoljno dobar rokenrol bend, mogli da se popnu na vrhove top-lista. Mislim da je deo privlačnosti Rage Against the Machine bio u tome što je to bio jedan potpuno jedinstven bend u istoriji zapadne muzike, jer smo prigrlili veoma radikalnu politiku, ali sam bend je bio toliko moćan da smo mogli da sviramo na najvećim pozornicama širom sveta.

Poznata je tvoja izjava da ste sa Rage Against the Machine umalo srušili kapitalizam snimajući spot na Njujorškoj berzi sa režiserom Majklom Murom koji je tada valjda i uhapšen. Šta se sve događalo?

Nikada neću zaboraviti taj dan, bio je prilično dramatičan. Bilo je to prvi put u 150-godišnjoj istoriji Berze da se zatvorila usred dana, a došla je i interventna policija, i sve to zbog jednog rokenrol benda. Majkl Mur, čiji rad je inače vrlo provokativan, tada je prvi i poslednji put hapšen.

Ti si podržao „Occupy Wall Street“? Zašto se taj pokret tako brzo ugasio? Da li su banke i kapitalizam otporni na sve revolucije?

Mislim da je jedna stvar u kojoj je pokret „Occupy“ bio veoma uspešan ta što je izneo na površinu ideju da je klasni antagonizam stvaran, jer u Sjedinjenim Državama postoji to neko gledište, kao „svi smo mi Amerika, sve je to jedna zemlja. Svi uživamo u Super Bowlu“, itd. Mislim da je „Occupy Wall Street“ zaista istakao činjenicu da postoje duboke klasne podele i u našoj zemlji i širom sveta. Delimično, razlog zašto taj pokret nije opstao ili rastao kao jedinstvena sila bila je represija države. Policija je došla i uništila sve „Occupy“ kampove. I to je realnost. Mislim da smo znali da smo na pravom putu kada smo videli koliko policije se pojavilo da pokuša da nas zaustavi.

Da li je bilo „opasno“ na turneji sa Wu-Tang Clanom?

Ha-ha, ne, uživao sam. Uživao sam u Wu-Tang Clanu. Oni su, međutim, izgurali samo polovinu turneje. Jedna su od najvećih grupa u istoriji hip-hopa i bila je čast deliti binu sa njima.

Šta si otkrio u radu sa Brusom Springstinom? Kako opisuješ saradnju s njim? Da li ste pričali o politici ili samo o muzici na turnejama ili na pauzama snimanja?

Za početak, ja sam veliki fan Brusa Springstina. Tako da je mogućnost da šest godina snimam i nastupam sa Brusom nije bilo samo ostvarenje sna jer nikada ne bih smeo da sanjam tako nešto. Ali ono čemu se divim kod Brusa i što vidim da imamo zajedničko u našem radu jeste to da kada izađem na binu, očekujem i radim na tome da svake večeri bude najbolja moguća svirka. Najbolji nastup koji sam ikada odsvirao. Da sviram kao da je duša svakoga prisutnog na kocki svaki put. Bilo da je prepuna arena ili nekoliko ljudi na protestu – u nastup ulažem potpuno istu količinu inspiracije i rokenrol snage.

Dolaziš na Exit, u Novi Sad, Srbiju, bivšu Jugoslaviju… da li si kao levičar i kao klinac bio upoznat sa tim trećim putem Jugoslavije, radničkim samoupravljanjem? Kakva su tvoja politička znanja ali i svaka druga znanja o Srbiji i o bivšoj Jugoslaviji?

Da, sećam se kako sam se tokom odrastanja, barem iz površnog poznavanja situacije, divio nezavisnom putu kojim je Jugoslavija pokušavala da ide, kao i tome da neće da bude rob ni Istoka ni Zapada, već da pokuša da trasira sopstveni put u skladu sa onim što je najbolje za narod Jugoslavije.

Za dva meseca idem možda u Keniju, u Najrobi. Tvoj tata je upoznao tvoju mamu u Najrobiju, i bio prvi ambasador te zemlje u UN? Odeš li ti u Najrobi?

Da. Bio sam dva puta prošle godine. Moj otac je preminuo u 95. godini, u decembru. Proveo sam mnogo vremena tamo i dva mesta koja bih preporučio da posetiš ako ideš u Najrobi jesu: prvo, Nacionalni muzej, koji ima sjajan deo posvećen borbi za nezavisnost; i drugo, postoji veliki Nacionalni park baš u Najrobiju. Ogroman je, možeš videti i nosoroge i gradski horizont iz safari vozila. To bi bile moje dve preporuke.

Fenomen Tejlor Svift. Tu ima puno toga. Nedavno sam pročitao izjavu Nila Tenanta iz Pet Shop Boysa, koji je rekao da je ona očigledno fascinantna kao fenomen, jer je toliko popularna, ali, koje su njene glavne numere, njene čuvene pesme? Interesuje me tvoje viđenje, jer ona je zaista globalni fenomen i izaziva zemljotrese tokom svojih koncerata i uopšte karijere. Dakle, imaš li nešto da podeliš sa nama na ovu temu?

Rekao bih da sam upoznat sa fenomenom, a nisam toliko upoznat sa samom muzikom. Ono što vidim, barem izdaleka, jeste da ona na vrlo autentičan način govori o iskustvu mnogih mladih ljudi danas. Znate na šta mislim? To jednostavno ne možete da poreknete. A takođe tu je činjenica da ona izaziva određenu brigu na desnici kod nas u Americi. Što je zanimljivo, i mislim da je najradikalnija stvar koju je ikada izjavila ta da je pozvala ljude da glasaju. I to je onda došlo do onog: „Kako se usuđuje? Kako se usuđuje ova, radikalna levičarka, da traži od svojih fanova da glasaju?“

Dakle, ako imam bilo kakav komentar, to je taj, i cela ta priča govori mnogo o tom delu američke politike – postoji veliki segment našeg društva koji se užasava demokratije, i užasava se toga da bi ljudi zapravo mogli da iskažu ono što žele. To je jedno vrlo korporativno gledište desnog centra i ako, ne daj bože, Tejlor Svift navede svoje milijarde obožavatelja da izađu na izbore, možda će da bude neki drugačiji ishod. Ali ne radim ni na kakvoj saradnji s njom.

Čekamo te na Exitu i radujemo se što ćemo te prvi put gledati u Srbiji.

Reći ću još ovo: veoma se radujem dolasku u Srbiju. Zaokružio sam taj datum u svom kalendaru, ovo je prilika, posle svih ovih godina, da sviram u zemlji u kojoj nikada nisam bio… Znam da postoje fanovi koji su, na neki način, čekali ceo život da čuju Rage Against the Machine, Audioslave i slične stvari. I garantujem da će biti zadovoljni svirkom koju ću da održim tamo za par meseci.

Gde si nastupao najbliže Beogradu do sada?

Verovatno je to bila Slovenija. Da. Koncert Rage u Sloveniji, negde recimo 2000. Tako nešto.