Sigurno je da će u filmu o Tomi Zdravkoviću, kojem je posvećen veliki tekst u aktuelnom Nedeljniku, prštati od biografije koja je na neki način i bila film. Od te biografije kojoj se dive ali ne bi voleli da je baš njihova, jer identifikacija sa Tomom je u ljubavnom bolu, kafanskoj kapitulaciji ali ne i ranoj životnoj kapitulaciji koja se iskreno ne priželjkuje.
Pisac i publicista Đorđe Matić se osvrće i na to.
„Kad govorimo o njegovoj biografiji i načinu kako se artikulisala kroz pesme i kroz priče, čitavu mitologiju koja je pratila pevača, manje u medijima toga vremena, a više usmeno dakako, u pričama o kafani, alkoholu, boemskom životu i sličnome, izlažemo se opasnosti da padnemo na jednom važnom ispitu.
Bojim se da se kod priča o Tomi dogodilo, a što vreme više odmiče sve više događa jedno, da ga tako nazovem, emotivno voajerstvo publike. Najčešće su to oni čiji život nije ličio na njegov, nego dolaze da malo pate i, još više, da gledaju ‘hodajući udes’ koji je pevač utelovljavao, iako ga je više naslućivao nego eksplicitno govorio. U tome je još veća privlačnost bila, u naslućivanju, u onom što se psihološkim terminom zove ‘fantazija’. To naslućeno udara mnogo jače nego emotivna eksplicitnost, upravo emocionalna pornografija koja danas bez sumnje i tako očito dominira. Ono što je bilo implicitno izrečeno o pevačevoj samodestrukciji i boli u pesmama, mnogo je jače delovalo na publiku nego da je bilo otvoreno.
Toma je delovao kao gubitnik, kao čovek koji kakvu god šansu da dobije, kakav god uspeh imao, na kraju svojom voljom, teran nekom višom psihološkom namerom, sve to izgubi. Kod Tome nema nade…“, kaže Matić uz dodatak da ovo ne sme da se kaže sa samozadovoljstvom kao što to neki ovdašnji malograđani rade, ovi koji uživaju da gledaju tuđu propast i maštaju sa slašću o tome.
„On je, van mitologija o kafani i naknadnih romantizovanih pevačkih životopisa, živeo loše i skončao grozno. O bližnjima da se i ne govori. Ali je bio i veliki umetnik, što bi verovatno bio i da nije živeo kako jeste. Divimo se zato njegovom rukopisu, koji je zaista neverovatan, zanatski i autorski govoreći. Nemojmo dozvoliti da mitologije prekriju te fantastične pesme i izvedbe. I pogotovo nemojmo dozvoliti da u romantizovanju biografije zaboravimo koliko je to čemu se divimo skupo plaćeno.“
Tagovi
sALE
Kakve gluposti priča ovaj redatelj...
Nikola
Ali bukvalno sramotan tekst. Kako mozes sebi dati za pravi da pises ovako nesto.
DragaN
Pobrkao si djoko nesto. Poznavao sam Tomu vise nego odlicna, jer sam Bio konobar u zarkovo a on je ziveo na julinom brdu a to je 200 m razlike. Toma je ziveo 70 -tih i 80-tih godina. U to vreme Niko nije vodio racuna o parama. Svi su pijancili i zivelo se Bez brige. Samo u meljaku su bile nekoliko kafanu, u jednu peva zorica brunclik u drugoj vesna zmijanac, kvaka itd itd. Tako je i Toma u tom vihoru ziveo. Danas potrosis sutra zaradis i sve tako do 90.g kad je poceo kriminal i kad su se pojavili " biznismeni" i kad se na novac gledalo drugacije. Ali tad je Toma vec zavrsio.