Stvorenje je bilo prava noćna mora. Sa tri glave i škripavim zubima sa kojih se slivala krv, čeljustima koje su penile otrov, njegova griva i rep satkani od zmija koje se uvijaju i migolje. Toliko masivan da se protegao po celoj svojoj pećini, imao je lavež koji je odjekivao dalekim prostranstvima. Po nekim pričama, oči su mu blještale. Bio je toliko užasan, pisao je Hesiod, da se nije mogao opisati – a kamoli savladati.
Čudovištu je ime bilo Kerber, a od 8. veka pre nove ere bilo je poznato starim Grcima, a potom i Rimljanima, kao „Hadov pas“. Njegov posao je bio da spreči bilo koga ko se usudi da pobegne iz carstva mrtvih.
U skorije vreme, on je podelio svoje ime sa velikim, isto tako čudovišnim, toplotnim talasom koji je ovog meseca zahvatio Evropu. Temperature su u utorak na Siciliji dostigle 46,3 stepena Celzijusa, a vatrogasne ekipe su se borile sa požarima u Grčkoj i na švajcarskim Alpima. Većina velikih gradova u Italiji je pod crvenom uzbunom, što znači da ekstremna vrućina nosi zdravstveni rizik za sve, a ne samo za ugrožene grupe.
Dva aktuelna toplotna talasa u Evropi nazvana su Kerber i Haron, ali kako ne postoji međunarodno dogovoreni sistem imenovanja ovakvih prirodnih nepogoda, neki stručnjaci strahuju da bi to moglo biti kontraproduktivno.
Naučnici kažu da klimatske promene čine toplotne talase dužim i intenzivnijim – pretvaraju ih u pravcatog surovog Kerbera.
Kako se uopšte daju imena ovim nepogodama?
Širom sveta, na milione ljudi utiče ekstremno vreme; od visokih temperatura u SAD i Kini, do obilnih padavina u istočnoj Aziji. Velikim olujama, kao što su uragani i tajfuni, meteorološke službe daju imena kako bi meteorolozima olakšali prenošenje informacija. Nazivi tropskih ciklona biraju se iz banalnog, međunarodno dogovorenog niza svakodnevnih imena koja se recikliraju svakih šest godina: atlantske tropske oluje ove godine uključuju Emili, Sindi i Šona.
A pokušaji imenovanja toplotnih talasa sada su doveli do sve većeg spora među meteorolozima oko toga da li je takva terminologija ispravna.
Ne postoji međunarodna konvencija o imenovanju ekstremnih i prekomernih toplotnih događaja, a trenutni stav Svetske meteorološke organizacije, koja nadgleda imenovanje oluja, jeste da bi to moglo odvratiti pažnju od pretnje po javno zdravlje. Oni tvrde da je nauka o izdavanju prognoza i upozorenja o toplotnim talasima još uvek nedovoljno razvijena.
Ipak, ima i onih koji se ne slažu, tvrdeći da takvo imenovanje može skrenuti pažnju na „veliko potcenjenu i ozbiljno pogrešno shvaćenu“ zdravstvenu pretnju. I tako, kako toplotni talasi – generalno definisani kao periodi neuobičajeno vrućeg vremena koji traju duže od dva dana – postaju češći, druge organizacije im daju imena, a ne SMO. U junu 2022. godine, lokalne vlasti Sevilje pokrenule su pilot program za imenovanje toplotnih talasa. Toplotni talas treće kategorije koji je usledio, nazvan Zoe, spržio je južnu Španiju sledećeg meseca sa temperaturom od 43 stepena Celzijusa.
Najnoviji toplotni talasi, koji su zahvatili delove Italije i južne Evrope sa temperaturama do 48,8 C, nazvani su Kerberus i Karonte – italijanska varijanta Haronovog imena. Mitološke figure koriste se za regione visokog pritiska koji proizvode ekstremnu toplotu u Evropi od 2017. godine.
Ove godine, međutim, čini se da su imena pogodila javnost širom sveta i dovela do netačnih tvrdnji da je toplotne talase zvanično imenovalo Italijansko meteorološko društvo. Imenovanje toplotnih talasa odvijalo se nezvanično i „pomalo senzacionalistički, u slučaju Italije“, naveli su za Bi-Bi-Si iz Italijanskog meteorološkog društva.
Jedan od razloga oklevanja zvaničnih meteoroloških tela da imenuju toplotne talase je teškoća u odvajanju jednog događaja od drugog. Toplotni talasi često nisu različiti događaji, i mogu se spajati jedan u drugi.
Ipak, najnovija mitološka imena su se primila u javnosti. I možda jedan od razloga može biti to što imena nisu jednostavni nadimci – oni takođe pružaju poruku.
Taj pristup može biti posebno važan s obzirom na to da znamo da su i toplotni talasi i generalno više prosečne temperature daleko verovatnije zbog klimatskih promena izazvanih ljudskim faktorom. Dana 4. jula, prosečna svetska temperatura je porasla iznad 17 C po prvi put u zabeleženoj istoriji, dok toplotni talasi postaju sve češći i intenzivniji. Istraživanja su otkrila da je vreli talas iz aprila 2023. u jugozapadnoj Evropi i severnoj Africi, kada su temperature prelazile 41 C, na primer, imao 100 puta veću verovatnoću da se dogodi zbog globalnog zagrevanja.
I veći rizik od toplotnih talasa ima težak danak: studija objavljena ovog meseca procenjuje da je 61.672 ljudi umrlo od uzroka povezanih sa toplotom u Evropi 2022. Autori su pozvali vlade da ponovo procene i ojačaju planove za prevenciju toplote i adaptaciju.
Grčka je videla više požara širom zemlje – uključujući i onaj koji je doveo do evakuacije 1.200 dece iz letnjeg kampa. Najteži požar u Grčkoj trenutno je u oblasti Dervenohorija severno od Atine, gde se na satelitskim snimcima može videti dim koji kulja.
U Kerberu se krije i dublje značenje. „On bi trebalo da bude čuvar podzemnog sveta“, kaže Ema Staford, profesorka grčke kulture u Školi za jezike, kulture i društva Univerziteta u Lidsu. Ne radi se samo o tome da je Kerber monstruozan i zastrašujući, ili da drži osuđene duše tamo gde im je mesto. To je stvorenje koje je nemoguće savladati. Nemoguće za sve, osim za Herakla – poluboga nadljudske snage, takođe poznatog kao Herkul.
I tu leži nada ove drevne priče – a možda i naše. Herkul u borbi sa Kerberom otkriva da se ne može osloniti samo na snagu da bi savladao to čudovište.“Umesto toga, mora da ubedi ili šarmira psa“, kaže Stafordova. Drugim rečima, Herkul se ne oslanja samo na fizičku moć koja mu je donela slavu. On mora da koristi svoj intelekt. Ne možemo se boriti protiv klimatskih promena tako što ćemo se jednostavno oslanjati na iste strategije koje su nas dovele ovde, ali kažu mnogi stručnjaci, moramo smisliti potpuno novu paradigmu.
Tagovi
