Jedna od najvećih kolateralnih šteta Trampovog ulaska u politiku jeste širenje jaza između dve političke opcije koje je dostiglo tačku u kojoj ni oružani sukobi ne mogu da budu isključeni. Retorika je postala toliko nasilna da neće biti iznenađenje ako značajni deo biračkog tela kandidata koji izgubi izbore u novembru pribegne nasilju.
Zbog svega prethodno rečenog, najvažnija demokratija na planeti je u opasnosti, toliko da se opisuju kao „bure baruta“. Atentat na predsedničkog kandidata Donalda Trampa mogao je da stavi na najteži ispit američku demokratiju u poslednjih pedeset godina. Ameriku, ali i čitav tzv. zapadni svet, od haosa i neizvesnosti delilo je samo nekoliko milimetara.
Linija razgraničenja između pacifikovanog društvenog ambijenta i građanskih nasilnih sukoba prilično se istanjila. Ekstremizacija republikanaca i demokrata dostigla je takve razmere da više nije moguće voditi izborne kampanje koje bi u svom finišu prelazile u borbu za centar, za umerene birače, i samim tim bile obeležene nuđenjem rešenja a ne krivaca za postojeće stanje ili plašenje birača šta bi moglo da se dogodi.
Dve Amerike se opasno udaljavaju jedna od druge i sve više doživljavaju drugu kao višak koji treba ukloniti ili prepraviti. Slabljenje Amerike na unutrašnjem planu neizbežno ima refleksije na spoljnom što se vidi kroz sve agresivnije i ambicioznije planove ne samo neprijatelja poput Rusije, Kine ili Irana, već i formalnih saveznika koji ne mogu da iščekaju da iskoriste priliku za poravnanje zaostalih računa, kao što je Turska ili Saudijska Arabija.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 18. JULA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Nedeljnik 653
Tagovi
