Trampizam, izraelski mesijanizam, biznis

Neposredno pre nego što je administracija Donalda Trampa preuzela dužnost u januaru 2017. godine, šef diplomatije predsednika Baraka Obame, Džon Keri, izrazio je zabrinutost zbog krhkog „mirovnog procesa“ na Bliskom istoku, imajući u vidu širenje naselja širom Zapadne obale. On je podsetio na zvaničan stav američke diplomatije: „Rešenje sa dve države jedini je način da se postigne pravedan i trajan mir između Izraelaca i Palestinaca. To je jedini način da se obezbedi budućnost Izraela kao jevrejske i demokratske države, koja živi u miru i sigurnosti sa svojim susedima. Takođe, to je jedini način da se palestinskom narodu osigura slobodna i dostojanstvena budućnost. Ovo će doprineti i zaštiti interesa Sjedinjenih Država u regionu.“

Nekoliko dana ranije, Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio je rezoluciju 2334 kojom se osuđuju izraelska naselja na „okupiranim palestinskim teritorijama 1967. godine, uključujući Istočni Jerusalim“. Tekst je usvojen sa 14 glasova za i nijednim protiv. Retko viđeno, SAD su se uzdržale od veta. Ipak, od sporazuma iz Osla 1993. godine, broj kolonista porastao je sa 110.000 na 570.000, što je samo dodatno otežalo stvaranje održive palestinske države.

Dolazak Donalda Trampa na čelo države značajno je promenio pravila igre. Tokom predsedničke kampanje, republikanski kandidat je davao nejasne i često lažne izjave. U junu 2015. godine, osudio je „namešten“ sistem pod dominacijom novca i hvalio svoju nezavisnost: „Ne treba mi novac od bilo koga. Koristim sopstveni novac. Ne koristim lobiste. Ne koristim donatore. Nije me briga. Zaista sam bogat“. Tvrdio je da jedino on može da počisti ovaj zapušteni nered. Na pitanje o izraelsko-palestinskom sukobu, Tramp je s entuzijazmom isticao svoju „neutralnost“.

Hodočašće u Las Vegas

Nije se računalo na Šeldona Adelsona, „mega-donatora“ koji je uneo određenu dozu doslednosti u bliskoistočnoj politici Donalda Trampa. U to vreme, ovaj ultrakonzervativni samouki milijarder (preminuo 2021. godine) vodio je imperiju kazina koja se prostirala od Las Vegasa do Makaoa i Singapura, a već je bio poznat kao „stvaraoc kraljeva“ u Izraelu, pokrenuo je 2007. godine besplatni tabloidni dnevni list Israel Hayom, angažovao nekoliko poznatih novinara i poverio upravljanje svojoj drugoj supruzi Mirijam, koja je poreklom iz Izraela. Uspeh je bio spektakularan, a Israel Hayom je postao najčitaniji list u zemlji.

Kroz seriju uvodnika koji su veličali Benjamina Netanijahua, Adelson je doprineo njegovom povratku na vlast 2009. godine. Adelson je želeo da igra sličnu ulogu i u Sjedinjenim Državama. Godine 2015. preko posrednika je kupio Las Vegas Review-Journal. Tokom republikanskih primarnih izbora 2016. godine, sedamnaest kandidata koji su se borili za nominaciju dolazi kod njega u Las Vegas na razgovor. Od njih se zahtevalo da daju konkretna obećanja, jer, iako je milijarder bio izdašan mecena, bio je i izuzetno zahtevan i nestrpljiv, pažljivo nadgledajući svoja ulaganja.

Njegov politički dnevni red bio je usko povezan sa željama Likuda, partije Benjamina Netanijahua. Prioritet je bio blokirati ideju palestinske države, jer je Adelson smatrao da „ideja o dve države odskočna daska u pravcu uništenju Izraela i jevrejskog naroda“. Takođe, bilo je ključno priznati Jerusalim kao „večnu prestonicu“ Izraela i povući se iz iranskog nuklearnog sporazuma potpisanog 2015. godine pod Obamom, a posebno ne praviti nikakve ustupke niti pružati nikakvu finansijsku pomoć Palestincima, tom „izmišljenom narodu“. Ranije, Adelson je prestao da finansira moćni Američko-izraelski komitet za javne poslove (Aipac) nakon što je taj lobi, na zahtev tadašnjeg izraelskog premijera Ehuda Olmerta, preneo izvesna sredstva Palestinskoj upravi. Umesto toga, Adelson je osnovao Izraelsko-američki savet (IAC), koji je bio još više desno orijentisan.

Tokom primarnih izbora 2016. godine, Adelson je prvobitno podržao senatora sa Floride Marka Rubija. A nakon što je Rubio ispao iz trke, prešao je na podršku Donaldu Trampu. Milijarder je budno pratio neuspehe Trampovih poduhvata u kazinima u Las Vegasu i Atlantik Sitiju, koji su rezultirali sa šest spektakularnih bankrota. Znao je da se iza Trampovog rijaliti „zlatnog dodira“ krije poslovni čovek konstantno u finansijskim problemima, za koga je sve podložno cenkanju. Između 2016. i 2020. godine, Adelson je donirao oko 426 miliona dolara Trampu i Republikanskoj partiji. Ulaganje se isplatilo.

Bliskoistočna politika Donalda Trampa bila je neobičan spoj biznisa i mesijanizma. Tradicionalni diplomatski kanali, posebno Stejt department, koji su često kritikovani kao uporište „arabisanata“ zaobiđeni su u korist uskog kruga ljudi povezanih s porodičnim biznisom koji su bili odlučno protiv ideje palestinske države. Sveprisutni zet, Džared Kušner, zet i glavni savetnik (senior adviser) republikanskog predsednika, koordinisao je inicijativu. Džejson Grinblat, bivši pravni direktor Trump Organization, imenovan je za „specijalnog predstavnika predsednika za međunarodne pregovore“ zadužen za izraelsko-arapsko pitanje (njega je 2019. godine zamenio Avi Berković, službenik Kushner Companies). Dejvid Fridman, advokat koji je vešto upravljao Trampovim uzastopnim bankrotima, zahtevao je i dobio mesto ambasadora u Izraelu. Odmah je izjavio da „Izraelci imaju prava jednaka ako ne i veća od Palestinaca, da se nasele u Judeji i Samariji (…)