Donald Tramp je platio 750 dolara saveznog poreza na dobit u godini u kojoj je pobedio na predsedničkim izborima. Prve godine službovanja u Beloj kući platio je još toliko.
Takođe, u deset od prethodnih petnaest godina uopšte nije plaćao porez na dobit – uglavnom zbog toga što je prijavljivao da je gubitak veći od prihoda.
Dok aktuelni predsednik vodi predizbornu kampanju, njegove finansije su opterećene gubicima od nekoliko stotina miliona dolara.
Drugi problem je i decenijski spor za Poreskom upravom oko legitimiteta povraćaja poreza u visini od 72,9 miliona dolara, koji je potražio i dobio nakon što je proglasio ogromne gubitke.
Poreske prijave za koje se Tramp dugo borio da ostanu privatne, ukazuju na drugačije stanje stvari u odnosu na ono što je Tramp govorio u javnosti.
Izveštaji prikazuju biznismena koji godišnje prihoduje na stotine miliona dolara, a koji pritom „sakuplja“ hronične gubitke i vrši politiku ekstremnog zapošljavanja kako bi izbegao plaćanje poreza. Sada, kada se njegovi finansijski izazovi povećavaju, izveštaji pokazuju da Trampovo poslovanje sve više zavisi od zarade preduzeća koja ga dovode u potencijalni, a često i direktni sukob interesa s funkcijom predsednika.
Izveštaji koje je Tramp prijavio ukazuju da poseduje na stotine miliona dolara, ali ne otkrivaju njegovo pravo bogatstvo.
Porezi predsednika
Kao odgovor na pismo u kom se sumiraju podaci Njujork tajmsa o finansijama predsednika, Alan Garten, jedan od Trampovih advokata, rekao je kako mu se „čini da je većina navoda – a možda i svi – netačna, zatraživši dokumente na kojima su ovi navodi zasnovani.
Budući da je Njujork tajms odbio da dostavi evidenciju, kako bi zaštitio svoje izvore, Garten je govorio samo o iznosu poreza koje je Tramp platio.
„Tokom protekle decenije, Tramp je uplatio desetine miliona dolara ličnog poreza saveznoj vladi, uključujući milione dolara ličnog poreza za deo kampanje 2015. godine“, rekao je Garten.
Terminom „lični porezi“, čini se da Garten povezuje porez na dobit sa drugim saveznim porezima, poput socijalnog i zdravstvenog osiguranja… Međutim, podaci o porezima koje je Njujork tajms pregledao pružaju jasan uvid – od otpisa troškova advokata, porodične vile, do miliona dolara koje je predsednik dobio kada je organizovao izbor za „Mis univerzuma“ u Moskvi 2013.
Zajedno sa povezanim finansijskim dokumentima i pravnim spisima, evidencija nudi najdetaljniji pregled poslovnog carstva predsednika. Njujork tajms zaključuje da je Tramp uspešnije igrao ulogu moćnog biznismena, nego što je to slučaj u realnom životu.
Od rijaliti programa „Šegrt“ u kom se kandidati nadmeću za radno mesto u njegovoj poslovnoj imperiji, Tramp je prihodovao ukupno 427 miliona dolara. Mnogo toga je uloženo u golf terene, koji su godinama unazad „proždirali“ gotovinu.
Zapravo, Trampovo finansijsko stanje u doba kada je najavio kandidaturu za predsednika 2015. godine daje na vrednosti ideji da je dugotrajna izborna kampanja delimično bila gambit za reanimiranje njegovog brenda na tržištu.
Kako su se pravne i političke bitke oko pristupa poreskim prijavama pojačale, Tramp je često naglas govorio da „tu nema šta da se vidi ili proučava“.
„Ima mnogo korisnijih informacija u godišnjim finansijskim izveštajima“, rekao je Tramp, a takve izveštaje je dužan da podnosi kao predsednik SAD.
Zapravo, ti javni izveštaji pružaju iskrivljenu sliku njegovog finansijskog stanja, jer oni prijavljuju prihod, a ne profit. Recimo, 2018. godine, Tramp je otkrio da je zaradio 434,9 miliona dolara. Međutim, poreska evidencija donosi sasvim drugačiji prikaz njegovog krajnjeg rezultata – gubitak od 47,4 miliona dolara.
Većina Trampovih preduzeća beleži gubitke u desetinama miliona dolara iz godine u godinu, a u naredne četiri godine na naplatu stiže i oko 300 miliona dolara zajmova – obaveza za koje je lično odgovoran.
U tom kontekstu, jasno je zašto se često govori o potencijalnim i stvarnim sukobima interesa dok je Tramp na predsedničkoj funkciji.
Njegova imanja su postala baza za prikupljanja novca raznih lobi grupa, stranih zvaničnika i drugih koji potražuju neku uslugu.
Tajms je takođe došao do izveštaja o predsednikovim prihodima iz inostrasntva.
Kada je stupio na dužnost, Tramp je rekao da neće sklapati nove inostrane poslove kao predsednik SAD. Međutim, tokom prve dve godine mandata, priliv novca iz inostranstva iznosio je 73 milona dolara.
Određeni deo tog novca dolazio je od ugovora o licenciranju u zemljama koju vode autoritarne vođe – poput 3 miliona dolara koji su došli iz Filipina, ili milion dolara koje je poslala Turska.
Mapa imperije
„Voleo bih to da učinim“, rekao je Tramp 2014. godine na pitanje da li će ukinuti porez ako postane predsednik Amerike. Izgleda da se stvarno potrudio da to ispuni – za sebe.
Kada se kandidovao rekao je da će rado objaviti svoje poreske izveštaje, onog trenutka kada Hilari Klinton objavi svoje obrisane mejlove. Ipak, njegov cinizam učinio je da ljudi počnu da sumnjaju da se iza njegovih izbegavanja odgovora zapravo nešto krije. Da li postoji neki finansijski trag njegovog poštovanja Rusije i Putina? Da li je možda kao poslovni trošak otpisao novčanu isplatu porno zvezdi Stormi Danijels u danima pre izbora 2016. godine? Koji je izvor novca za njegovu pomamnu kupovinu ranih 2000-ih?
Njujork tajms je ispitao i analizirao hiljade poreskih prijava između 2000. i 2017. godine, zajedno sa dodatnim poreskim informacijama i desetinama intervjua.
Iz toga je NYT došao do saznanja da ono što je u narodu poznato kao „Trampova organizacija“ zapravo predstavlja skup od 500 entiteta, od kojih većina nosi njegovo ime, uz najmanje 105 varijacija na ime Tramp Marks.
Njujork tajms je 2019. godine pribavio transkripte glavnog poreskog obrasca koji se odnosi na period između 1985. i 1994. godine. Tri stranice prijava iz 1995. godine stigle su u redakciju u jeku predsedničke kampanje 2016. godine – tamo je pisalo da je Tramp proglasio gubitak od 915 miliona dolara. Podaci koji su još kasnije pristigli u redakciju, prikazali su izveštaje iz 2005. godine – tada je Tramp toliko dobro stajao, da je „čak plaćao i porez“.
Među velikom količinom podataka koja je analizirana na osnovu tih poreskih prijava mnoge stvari nedostaju. Poreske prijave ne beleže brojne neto vrednosti, beleži se veliki protok novca, ali nigde nisu naglašeni zajmodavci. Nema novih otkrića o isplati 130.000 dolara Stefani Kliford, u porno industriji poznatoj po imenu Stormi Danijels.
Važna tema je i Trampov odnos sa Rusijom, a brojne analizirane finansijske transakcije nisu dale previše materijala, sve dok se nije posumnjalo na finansijsku vezu između izbora za Mis Univerzuma održanom 2013. u Moskvi i ruskog mešanja u američke predsedničke izbore 2016. godine.
Taj izbor generisao je 2,3 miliona dolara od čega je dobar deo otišao porodici Agalarov, koja će kasnije učestvovati u organizaciji sastanka Trampovih službenika u kampanji i advokata povezanog sa Kremljom.
U avgustu je komitet u Senatu detaljno istraživao taj moskovski izbor i otkriveno je da je još u februaru ispitan ruski pevač Emin Agalarov, koji je učestvovao u organizaciji. Njegov otac, Aras, milijarder i blizak prijatelj Vladimira Putina, bio je partner Donalda Trampa u toj organizaciji.
Pobednik i gubitnik
Iako je Donald Tramp 2015. godine prošao celu zemlju opisujući sebe kao jedinog kvalifikovanog za predsednika jer je bio „zaista bogat“ i „izgradio je sjajnu kompaniju“, njegove računovođe u Njujorku bili su zauzeti završnim detaljima njegove poreske prijave za 2014. godinu. .
Nakon tabelarnog prikazivanja svih prihoda i rashoda koje je Tramp ostvario, na obrascu 1040 računovođe su došle do linije 56, gde su morali da unesu ukupan porez na dobit koji je kandidat morao da plati.
Jedna cifra im je bila dovoljna. Nula.
Za Trampa to je bio poznat krajnji rezultat. Četvrtu godinu zaredom nije plaćao ni cent poreza.
On je poslovima brendiranja, investicijama i udelom u „Šegrtu“ ostvario dobit od 600 milona dolara i uspeo je da ne plati porez. Odgovor kako je to uspeo leži u preduzećima koja on vodi i poseduje.
To je jednačina njegovog uspeha: korišćenje prihoda, koje stiče kao slavna ličnost koja privlači pažnju, za podupiranje rizičnih poslova i zatim prijavljivanje velikih gubitaka kako ne bi morao da plati obaveze prema državi.
Gotovo milijardu dolara gubitka iz ranih devedesetih generisali su 18 godina otpisivanja dela, ili celog poreskog duga.
Tramp je od 2000. godine prijavio ukupno 315 miliona dolara gubitka na svojim golf terenima, a velike gubitke doneo mu je i Vašington hotel, otvoren 2016. godine, za koji Njujork tajms piše da je Trampu navodno doneo gubitak od 55 miliona dolara.
Tramp je platio alternativni minimalni porez u sedam godina između 2000. i 2017. godine – ukupno 24,3 miliona dolara, bez povraćaja novca koji je dobio nakon podnošenja prijave.
Za 2015. godinu platio je 641.931 USD, što je prvo plaćanje bilo kog saveznog poreza na dobit od 2010. godine.
Kako se doselio u Ovalni kabinet, njegovi poreski računi su se ubrzo vratili u formu.
Njegov potencijalni oporezivi prihod u 2016. i 2017. godini obuhvatao je 24,8 miliona dolara dobiti iz izvora povezanih sa njegovim statusom slavne ličnosti i 56,4 miliona dolara za zajmove koje nije vratio.
Alternativni minimalni porez omogućio bi da njegovi poslovni gubici izbrišu samo deo njegove odgovornosti. Svaki put je tražio produženje za podnošenje svojih poreskih prijava; i svaki put je izvršio potrebnu uplatu I.R.S. za porez na dobit koji bi mogao da duguje – milion dolara za 2016. godinu i 4,2 miliona dolara za 2017.
Ali, praktično je sve to oprano kada je na kraju podneo zahtev, a većina plaćanja je povučena napred da bi se pokrili potencijalni porezi u narednim godinama.
Da bi otkazao poreske račune, Tramp je iskoristio 9,7 miliona američkih dolara za poslovne investicione kredite, od kojih su se neki odnosili na njegovu obnovu hotela Old Post Office, koji je ispunio uslove za poresku olakšicu za očuvanje istorije.
Čini se da su njegove računovođe izdvojile dodatak za malu poresku obavezu i za 2016. i za 2017. godinu. Kada su stigli do linije 56, one za dospeli porez, iznos je svake godine bio isti: 750 dolara.
„NEIMENOVANA KONSULTANTSKA NAKNADA“
Ispitijući poresku evidenciju Tramp organizacije, pojavljuje se neobičan obrazac, piše Njujork tajms.
Između 2010. i 2018. godine, Tramp je kao poslovni trošak u skoro svim svojim projektima otpisao oko 26 miliona dolara „naknade za konsalting“.
U većini slučajeva, naknade su iznosile otprilike petinu njegovog prihoda.
Tajanstvene velike isplate u poslovnim ugovorima mogu biti opasne, ali nema dokaza da se američki predsednik bavio takvim poslovima.
Umesto toga, čini se da je bliže objašnjenje po kom je Tramp smanjio svoj oporezivi prihod tako što je članove porodice tretirao kao konsultante.
„Konsultanti“ nisu identifikovani u poreskim evidencijama, ali su dokazi o ovoj vrsti aranžmana prikupljeni upoređivanjem poverljivih poreskih evidencija sa finansijskim izveštajima koje je Ivanka Tramp podnela kada se pridružila osoblju Bele kuće 2017. godine.
Trampova ćerka je prijavila uplate konsultantske kompanije, čiji je suvlasnik, u iznosu od 747.622 dolara, što se tačno podudara sa iznosom konsultantske takse za koju je Tramp zahtevao da se odbije od poreza.
Poslodavci mogu prijaviti naknadu za konsultacije kao poslovni trošak, a takođe mogu izbeći porez koji se odnosi na zarade u tom slučaju. Da bi se zahtevao takav aranžman, konsultantske usluge moraju biti „uobičajeni i neophodni“ deo vođenja posla, sa razumnim tržišnim naknadama. Primalac naknade je i dalje dužan da plati porez na dobit.
Nema naznaka da je Poreska uprava, u ovom slučaju, dovela u pitanje praksu odbijanja miliona dolara naknada za konsultantske usluge od poreza. Čak i da su isplate Trampovoj ćerki bile nadoknada za rad, nije jasno zašto je predsednik SAD to radio u ovom obliku, osim kako bi smanjio iznos poreza koji mora da plati.
Ranija istraga Njujork tajmsa je otkrila i da je pokojni otac aktuelnog američkog predsednika, Frenk Tramp, pre nekoliko decenija primenio brojne zakonski sumnjive šeme da bi izbegao plaćanje poreza, na sličan način kako Donald Tramp to radi danas.
Postavlja se pitanje da li je ovo mehanizam koji je predsednik koristio kako bi nadoknadio novac svojoj deci koja su uključena u poslovanje.
U nekim slučajevima saradnje sa Trampovim kompanijama, kada su se zahtevale velike naknade za konsultantske usluge, poslovni partneri koji su direktno uključeni u projekte nisu ni zanli za spoljne konsultante.
Osoba koja je direktno uključena u posao izgradnje dve Trampove kule u Istanbulu bila je zatečena pitanjima o konsultantima projekta, rekavši da nikada nije bilo konsultanata druge ili treće strane koje je plaćala Trampova kompanija, iako poreska evidencija prikazuje redovne odbitke za takve usluge. U konkretnom slučaju, reč je o sumi od 2 miliona dolara za sedam godina.
Poput svoje braće Donalda juniora i Erika, Ivanka je dugo godina bila zaposlena u Tramp organizaciji, a kasnije je postala izvršni direktor više od 200 Trampovih kompanija koje su licencirale ili upravljale hotelima i odmaralištima.
Poreska evidencija pokazuje da su njih troje na početku, svako ponaosob, ostvarili platu od 480.000 dolara na godišnjem nivou, a da je plata tokom godina poslovanja skočila na dva miliona dolara za 12 meseci.
Na sada već ugašenom sajtu Ivanke Tramp, ona nije identifikovana kao savetnik Tramp organizacije, već kao izvršna direktorka „koja aktivno učestvuje u svim aspektima projekata, finansiranja, dizajna, izgradnje, prodaje i marketinga brenda“.
Predsednik i biznismen
U maju je predsedavajući grupe koja zastupa truske poslovne interese pisao sekretaru trgovine Vilburu Rosu, pozivajući se na podršku sve jačoj trgovini između SAD i Turske. Krajni cilj je bio „preusmeravanje američkog lanca snabdevanja što dalje od Kine“.
Trampu nije bio potreban uvod u pisma koja su stigla do sekretara Rosa, pošto je sadržaj svakog pisma adresiran i na Belu kuću.
Njih je poslao Mehmet Ali Jalcindag, predsedavajući Poslovnim savetom saradnje dve zemlje. Turski biznismen je pomogao tokom pregovora o ugovoru za izgradnju dve Trampove kule u Istanbulu 2008.
Poreska evidencija pokazuje da je Tramp na tom sporazumu zaradio najmanje 13 miliona dolara – daleko više nego što je ranije bilo poznato – uključujući i milion dolara od kada je ušao u Belu kuću, iako njegov nekadašnji saradnik sada lobira u ime turskih interesa.
Etičke nedoumice nastale Trampovom odlukom da manje ili više formalno ugovara privatne poslove dok je na funkciji predsednika SAD su dokumentovane, piše Njujork tajms. Međutim, puna finansijska istraga o potencijalnom sukobu interesa i dalje je neuhvatljiva.
Evidencija o finansijama američkog predsednika prikazuje koliko je tačno novca prihodovao tokom godina i koliko se oslanjao na korišnje svog brenda za vreme trajanja mandata. Takođe, poreska evidencija pruža uvid u njegove finansije pre 2014. godine, kada je počeo da obajvljuje javne finansijske izveštaje. Ukupna dobit od nekih projekata mnogo je veća nego što se je prikazano u njegovim javnim izveštajima.
Recimo, u Azerbejdžanu je prikupio viš od pet miliona dolara za propali hotelski projekat, što je otprilike dvostruko više nego iznos koji je prijavljen u zvaničnim javnim izveštajima.
OLUJA
Kada je Tramp započeo predsedničku kampanju u junu 2015. godine, njegovim finansijama je bila potrebna podrška.
Kompanije u njegovom vlasništvu su već počele da prijavljuju sve veće gubitke – više od 100 miliona dolara tokom prethodne dve godine.
Reka prihoda, pridošla od rijaliti programa i velike popularnosti, naprasno je presušila.
Ako se Tramp nadao da bi njegova kandidatura doprinela revitalizaciji njegovog brenda, negativne izjave o migranitma koje su usledile tokom kampanje brzo su ga koštale raskida ugovora sa proizvođačima odeće i dušeka u vrednosti od 30 miliona dolara. Medijska kuća NBC, partner „Mis univerzuma“ najavila je da više neće emitovati takmičenje, iako je od saradnje prethodno inkasirala oko 20 miliona dolara.
Trampova poreska evidencija sada jasno pokazuje da se suočava sa gomilom pretnji po svoje poslovanje i spostvenu finansijsku korist.
Tokom protekle decenije, Tramp je praznine u novčaniku dopunjavao kreditima i hipotekama koje možda više neće biti dostupne.
Tokom 2012. godine, predsednik SAD je pod hipoteku stavio komercijalni prostor „Trump tower“ u vrednosti od 100 miliona dolara. Kompanija je platila više od 15 miliona dolara kamata na zajam, ali ništa na glavnicu duga. Celih 100 miliona dolara dolazi na naplatu 2022. godine.
Takođe, 2013. godine povukao je 98,5 miliona dolara sa svog partnerskog računa u „Vornadu“, da bi 2014. prodao 98 miliona dolara akcija i obveznica, što je bila najveća Trampova prodaja akcija u jednom mesecu za poslednjih 20 godina. Dalje je prodao obveznince i akcije u vrednosti od 54 miliona dolara u 2015. godini i 68,2 miliona dolara u 2016. godini. Negov finansijski izveštaj iz jula ove godine pokazao je da su mu za prodaju ostale hartije od vrednosti u iznosu od svega 873.000 dolara.
Štaviše, poreska evidencija pokazuje da je Tramp još jednom uradio ono za šta je u ranijim izjavama rekao da mu je žao, osvrćući se na svoj slom početkom devedesetih. Lično je garantovao stotine miliona dolara zajmova, odluke koja ga je dovela do situacije da mu njegovi zajmodavci prete ličnim bankrotom.
Ovog puta, on je odgovoran za zajmove i druge dugove u ukupnom iznosu od 421 miliona dolara, s tim što će većina na nalpatu dospeti u roku od četiri godine.
Međutim, Tramp uživa određene poreske pogodnosti. Iako vlasnici preduzeća mogu da koriste gubitke da bi izbegli porez, to mogu da učine samo do iznosa uloženog u posao. Ipak, preuzimanjem lične odgovornosti za 421 miliona dolara duga, Tramp bi mogao da taj iznos prijavi u gubicima tokom narednih godina.
Najnoviji podaci o predsednikovim finansijskim izveštajima ukazuju na skromne dobitke u 2019. godini. Međutim, čak i ti skromni dobici zabeleženi su pre pojave pandemije koronavirusa koja je paralisala čitavu svetsku ekonomiju. Deo imovine – hoteli i golf tereni – bili su zatvoreni mesecima, a i pre pandemije su poslovali sa gubicima.
Tako je Trampovo odmaralište Doral zatražilo od Dojče banke odlaganje plaćanja kredita. Analitičari su predvideli da se hotelsko poslovanje neće u potpunosti oporaviti sve do kraja 2023.
Takođe, Tramp još uvek poseduje imovinu koju može da rasproda. Međutim, pitanje je kako bi se to odrazilo, pored finansijske strane, na njegovu želju da u svakoj situaciji bude viđen kao pobednik.
Porodica Tramp je prošle godine saopštila da razmišlja o prodaji hotela u Vašingtonu, ali ne zato što su na gubitku.
Prema Trampovim rečima, sve poteškoće u njegovom poslovanju posledica su „njegovog žrtvovanja na trenutnom poslu“.
„Kažu mi da se bogatim na račun naše nacije. Ali ja gubim milijarde kao predsednik i nije me briga. Lepo je biti bogat, pretpostavljam, ali ja trenutno gubim milijarde…“, rekao je nedavno Tramp na predizbornom skupu u Mineapolisu.
Tagovi
