Transparentnost rada pravosudnih organa predstavlja značajan element dostupnosti informacija zainteresovanoj javnosti. Pravosudni organi spadaju u organe javne vlasti koji imaju obavezu da blagovremeno objavljuju informacije ili da tražene informacije učine dostupnim na zahtev, ipak do informacija značajnih za javnost nije lako stići. Na ovu problematiku često ukazuju organizacije civilnog društva i mediji, ukazujući na nedovoljnu transparentnost pravosudnih organa. Ovaj problem dodatno komplikuje nedostatak adekvatnih mehanizama za komuniciranje sa javnošću, što je istaknuto i u strateškim dokumentima koji se bave pravosudnom reformom. Sudovi i tužilaštva ne organizuju redovno konferencije za medije i često nemaju osobu specijalizovanu za odnose s javnošću, što doprinosi percepciji da pravosudni sistem nije dovoljno otvoren prema građanima.
Pored ove problematike, već neko vreme se ukazuje na nedovoljnu transparentnost procesa izbora sudija i tužilaca. Iz tog razloga, izmene Ustava Republike Srbije iz 2022. godine, a potom i ključnih pravosudnih zakona, težile su uspostavljanju merljivog i javnog izbora sudija i tužilaca. Ovim izmenama trebalo je maksimalno ograničiti uticaj zakonodavne i izvršne vlasti na izbor sudija i tužilaca, uspostavljanjem jasnih kriterijuma za izbor i prenošenje postupka predlaganja i izbora nosilaca pravosudnih funkcija na nezavisna i samostalna pravosudna tela – Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva.
Neophodno je težiti transparentnosti pravosudnih organa, koja može biti proaktivna ili reaktivna, u zavisnosti od toga da li državni organi samoinicijativno objavljuju informacije ili informacije čine dostupnim na zahtev zainteresovanog lica.
Proaktivna transparentnost omogućava adekvatno informisanje zainteresovane javnosti, na ovaj način se povećava poverenje građana i građanki prema institucijama i smanjuje se potreba za reaktivnim postupanjem — razmatranjem pojedinačnih zahteva. Ustav i niz zakona obavezuju pravosudne organe da informacije objavljuju blagovremeno i samoinicijativno.
Prilikom analize proaktivne transparentnosti istraživački tim Partnera Srbija je razmatrao širok set kriterijuma, a posebno one koji se odnose na pristupačnost informacija javnosti putem veb-sajtova i komunikaciju sa javnošću.
Digitalizacija predstavlja značajan element pristupanja informacijama od javnog značaja. Zainteresovana javnost može brže i efikasnije da dođe do informacije ukoliko sudovi i tužilaštva imaju funkcionalne veb-sajtove. Što sa većinom pravosudnih organa i jeste slučaj. Međutim, kako je više od 50% stanovnika i stanovnica Srbije[1] kompjuterski delimično pismeno ili nepismeno, čak ni funkcionalni veb-sajtovi ne znače mnogo. Za adekvatnu informisanost neophodno je uključivanje medija — najboljih posrednika između državnih organa i građanstva, koji prikupljaju informacije, analiziraju ih, kontekstualizuju i prenose ih čitljivim jezikom široj publici. U praksi kontakt sa medijima izostaje, na šta ukazuje i činjenica da je tokom prethodne godine od 218 sudova i tužilaštava samo njih tri održalo konferenciju za medije. Upravo konferencije za medije daju mogućnost da mediji bez diskriminacije pristupe važnim informacijama u istom trenutku. One omogućavaju novinarima i novinarkama da postave pitanja i dobiju odgovore direktno od državnih organa. Na ovaj način se povećava odgovornost pravosudnih organa i vežba „polaganje računa javnosti”, čime se doprinosi smanjivanju tabloidizacije, favorizovanju određenih medija, curenju podataka iz istraga i postupaka itd. Ova negativna praksa bi trebalo da se promeni i preporuka je da pravosudni organi ubuduće posvete više pažnje informisanju javnosti redovnim sazivanjem konferencija za medije.
Reaktivna transparentnost se odnosi na postupanje institucija po upitima i zahtevima za informacije građana, a najčešće se vezuje za pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja.
Kako bi se utvrdilo postupanje pravosudnih organa na poslate zahteve istraživački tim se obratio svim sudovima i tužilaštvima. Od ukupno 218 sudova i tužilaštava, na zahtev za pristup informacijama odgovorilo je 210 sudova i tužilaštava. Prilikom slanja zahteva i čekanja na odgovor, pokušale smo da na svaki mogući način stupimo u kontakt sa državnim organima — slanjem mejla na zvanične adrese na sajtu, slanjem na druge mejl adrese na koje bi nas uputili, pozivanjem telefonom. Međutim, u nekim situacijama ništa nije urodilo plodom, ali u toku ovog procesa uvidele smo i poteškoće sa kojima se susreću pravosudni organi, poput manjka kadrova.
Iz priloženog se može videti da je veliki procenat pravosudnih organa revnosan u odgovaranju na poslate zahteve, ali u slučaju kada nisu i kada je neophodno proći više koraka da bi se dobila tražena informacija, može vrlo lako doći do toga da tražilac informacije bude demotivisan i da stane na pola puta.
Izbor sudija i tužilaca
Pomenute izmene Ustava Republike Srbije iz 2022. godine imale su za cilj da poboljšaju nezavisnost pravosuđa i samostalnost javnog tužilaštva, pre svega da smanje uticaj zakonodavne i izvršne vlasti u svim fazama postupka izbora sudija i javnih tužilaca. Ove namere dovele su do toga da Vlada Srbije i Narodna skupština budu isključene iz postupka predlaganja i izbora nosilaca pravosudnih funkcija, a da ta uloga pređe na Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva.
Zakon o Visokom savetu sudstva i Zakon o Visokom savetu tužilaštva, propisuju javnost rada oba tela. Tokom usvajanja Poslovnika o radu oba saveta, javnost je svedena na javnost rada (centralnih, plenarnih) sednica oba saveta. I tu nastaje problem, jer u okviru oba saveta deluju radna tela – komisija za vrednovanje rada i izborna komisija – na čijim sednicama se donose ključne odluke za vrednovanje rada sudija i tužilaca. Ovo je posebno simptomatično kada je u pitanju izborna komisija koja je nadležna za izbor sudija i tužilaca, ona je ta koja procenjuje stručnost i sposobnost za obavljanje pravosudnih funkcija, i organizuje razgovore sa kandidatima i kandidatkinjama.
Civilno društvo je upućivalo kritike ovakvom ukidanju javnosti na sednicama izbornih komisija, mada one nisu urodile plodom. Dodatni problem, kada je reč o javnosti izbora nosilaca pravosudnih funkcija, čini i način formiranja izbornih komisija. Naime, tokom sednice pravosudnih saveta formiraju se izborne komisije i to tako što na samoj sednici članovima buduće komisije usmeno bude dodeljen ovaj zadatak, a to se konstatuje u zapisniku. Te kriterijum javnosti i nepristrasnosti izostaje i u fazi samog izbora članova komisije.
Dva koraka napred, jedan nazad
Postoji određeni nivo poboljšanja na polju transparentnosti pravosudnih organa, ali i određeni nedostaci. Što je dosta vidljivo po pitanju komunikacije sa zainteresovanom javnošću, pre svega medijima, kao i omogućavanju pristupanja informacijama od javnog značaja što u slučaju proaktivne, što u slučaju reaktivne transparentnosti. Takođe, neophodno je poboljšati javnost rada pravosudnih organa prilikom izbora sudija i tužilaca, jer je to jedini način da građani i građanke imaju uvid u izbor nosilaca javnih funkcija. Transparentnost rada pravosudnih organa predstavlja neophodan uslov za adekvatno funkcionisanje svakog demokratskog društva, a u vremenu šire krize poverenja u društvu, značajnije je nego ikada raditi na preduslovima za otvorenu komunikaciju između institucija i građana i građanki.
Publikaciju sa analizom transparentnosti pravosuđa možete pronaći na linku.
Autorka teksta: Ana Krstić, projektna i komunikaciona saradnica iz organizacije Partneri Srbija
