Ne postoji idealan zakon, sistem ili država. Kada se događaju situacije koje krše nesavršene pravne okvire, često krivimo one koji su zaduženi za njihovu primenu, nalazimo rupe u sistemu i osuđujemo sve koji su uključeni. Međutim, i u nesavršenim sistemima postoje ljudi koji stoje na prvoj liniji fronta, bez pancira i često bez „oruđa“, a njihova misija je da pružaju zaštitu i podršku. U borbi protiv nasilja nad ženama, ovi vojnici su radinici u Sigurnim kućama.
Upravnica Prihvatilišta za žene i decu ugrožene porodičnim nasiljem „Sigurna ženska kuća“ u Novom Sadu Ilinka Jović za Nedeljnik ističe da je ranije žrtvama često nedostajala podrška, a danas, zahvaljujući pojačanoj svesti i aktivizmu, pristup postaje humaniji i sistematskiji, kao i to da je sada fokus na holističkom pristupu koji uključuje fizičku, emocionalnu i psihološku podršku.
***
Koji su faktori uticali na to da se pristup prema žrtvama rodno zasnovanog nasilja promeni u poslednjih nekoliko godina?
Prvo, povećana svest u društvu o ovom problemu značajno je uticala na to kako se žrtve doživljavaju i tretiraju. Medijska pažnja i javne kampanje su pomogle da se prepoznaju složenosti nasilja i smanji stigmatizacija. Obrazovanje je takođe od
suštinskog značaja. Ovo je ključno za stvaranje kulturološke promene koja može uticati na generacije. Umrežavanje organizacija je omogućilo da se zajednički dele resursi i informacije, čime se žrtvama pruža sveobuhvatnija podrška. Saradnja između različitih sektora omogućila je bolje razumevanje i koordinaciju u pružanju pomoći.
U kojoj meri društvo razume emocionalne i psihološke posledice koje žrtve nasilja doživljavaju?
Nažalost i dalje postoji značajna rupa u razumevanju emocionalnih i psiholoških posledica koje žrtve nasilja proživljavaju. Iako se svest o problemu rodno zasnovanog nasilja povećava, društvo često ne prepoznaje dubinu traume i složenost reakcija žrtava. Mnogi ljudi ne shvataju da posledice nisu samo fizičke, već uključuju i dugotrajne emocionalne i psihološke efekte, kao što su anksioznost, depresija, posttraumatski stresni poremećaj i osećaj bespomoćnosti. Ovo nerazumevanje može dodatno otežati situaciju žrtvama, jer ih može navesti da se osećaju izolovano ili stigmatizovano.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 31. OKTOBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
