Treba li deci da kažemo istinu o Deda Mrazu: 6 saveta za roditelje uoči Nove godine

Sve su brojnije diskusije o razvoju i mentalnom zdravlju dece. Sve je više školica roditeljstva, popularne literature koja se prodaje kao da nijedno “zašto?” posle neće ostati. Promena u ovu stranu, svakako je hod ka nečemu boljem, za razliku od pređašnjeg vremena, u kojima se roditeljstvo objašnjavalo dominantno instinktima. Neće se sve “samo kasti”. A hoće li Deda Mraz?

Ove godine mnogi su novogodišnje jelke okitili ranije. Čisto da se osete „krismasno“. Oni koji imaju decu, time su dodali još jedan ukras, ili ponovili priču od prošlih godina. Postoji li i ove godine Deda Mraz kod vas?

Kome je dete predškolskog uzrasta, vrlo verovatno ovih dana mućka glavu, u pokušaju da sazna (osim kako kako da otkrije detetu da je on sam taj) je li pogrešio time što njegovo dete veruje u Deda Mraza.

Izgleda, nema razloga za brigu, ali ima objašnjenja.

Deda Mraz je voljeni deo mnogih prazničnih dešavanja.

Obično je on više od lika u crvenom odelu za decu; on je magija, čudo, vesnik poklona i reper za to “jesu li deca bila dobra” i sl.

Verovanje u Deda Mraza kao prazničnu tradiciju može igrati značajnu ulogu u razvoju deteta, podstičući maštu i emocionalni rast, dok se sve to skriva u fantaziji, piše Psychology Today.

Zašto su bajke važne

Odluka o tome da li treba otkriti detetu istinu o dečjim pričama je lični izbor.

Za jedne, takve priče su “jedva čekan” dodatak eduforije; za druge – možda nisu u saglasju sa njihovim pristupima roditeljstvu i praznicima.

Zbog ove, naizgled bezazlene teme, roditelji se često brinu da će se odraziti na stvaranja nerealnih očekivanja ili podsticanja materijalizma.

Važno je pronaći ravnotežu između negovanja mašte i učenja stvarnih životnih vrednosti kao što su zahvalnost i empatija.

Pošto su mašta i igra ključ za razvoj deteta, bajke mogu pomoći deci da se nauče empatiji, otpornosti i rešavanju problema.

Pobuđuju uzbuđenje i inspirišu decu da koriste svoju maštu.

Zašto prestati sa fantazijom? Deca neće ostati deca zauvek, a bajke im mogu pomoći da (kasnije) cene realni svet.

Na primer, fokusiranje na značaj duha davanja i ljubaznosti kroz Deda Mraza. Ovo pomera pažnju sa fantastičnih elemenata na primenljive životne lekcije i predstavlja ih u pozitivnom svetlu.

Deca odrastaju i počinju da preispituju stvarnost ovih priča u uzrastu od pet do sedam godina.

Neki tvrde da dopuštanjem deci da veruju u fantazije mogu narušiti poverenje kad saznaju istinu.

Istraživanja sugerišu da većina dece prelazi iz verovanja u razumevanje sa radoznalošću, a ne sa brigom.

Jedna studija s kraja prošlog veka, u kojoj je grupa dece intervjuisana o tome kako su saznala istinu o Deda Mrazu, kao i o tome kako su se osećala nakon tog saznanja, pokazala je da je veliki broj dece izvestio o sreći i olakšanju, dok su neprijatne emocije bile minimalne.

Kako pomoći u razlikovanju fantazije od stvarnosti

Roditelji kojima ovaj prelaz budi brigu, mogu sagledati situaciju kao priliku za učenje.

Mogu na to gledati kao na šansu za objašnjenje – šta Deda Mraz predstavlja konkretnoj porodici (na primer, prebaciti fokus sa poklona na značajna iskustva).

Savet je da roditelji naprave svoje obrazloženje pozitivnim kako bi pomogli svojoj deci da prihvate ideju umesto da se osećaju prevarenima.

6 saveta Šta raditi?                                        

1. Priznajte moć mašte. Podstičite decu da uživaju u magiji bajki, dok istovremeno prepoznaju da su to priče. Ponavljajte im da je u redu da maštaju i pretvaraju se, jer ove veštine podstiču kreativnost i rešavanje problema.
2. Lagana uvođenja kritičkog razmišljanja. Kako deca sazrevaju, pozovite ih da istraže logiku iza priča. Na primer, postavite pitanja poput: „Kako misliš da Deda Mraz leti sa irvasima? Da li saonice lete u stvarnom životu?“ i sl. Ove diskusije pomažu im da razmišljaju kritički, a da ne umanjuju uživanje u priči.
3. Podstičite otvorene razgovore. Kada deca izražavaju sumnje ili postavljaju pitanja o bajkama, slušajte ih i potvrdite njihovu radoznalost. Priznajte njihove opservacije i pružite jednostavna objašnjenja kako biste povezali fantaziju sa stvarnošću.
4. Balansirajte bajke sa pričama zasnovanim na stvarnim događajima. Upoznajte decu sa knjigama i pričama koje se temelje na stvarnim događajima ili likovima. Balansiranje fantazije sa stvarnošću pomaže deci da steknu potpunije razumevanje sveta, dok i dalje slave maštu.
5. Igra uloga i istraživanje. Uključite se u igre uloga u kojima deca mogu da glume delove svojih omiljenih bajki. Tokom tih aktivnosti, uplićite elemente iz stvarnog života kako biste ih nežno vodili ka prepoznavanju razlike između fantazije i stvarnosti.
6. Koristite jezik prikladan uzrastu. Prilagodite objašnjenja razvojnim fazama deteta. Za mlađu dece jednostavniji termini su bolji izbor, dok starija deca mogu da se nose sa složenijim razgovorima o prirodi pričanja priča i simbolici.

Bajke su više od samo zabavnih priča. One igraju ključnu ulogu u emocionalnom, socijalnom i psihološkom razvoju deteta.

Razlikovanje fantazije od stvarnosti oštri kritičko razmišljanje i sposobnost zaključivanja. Deca će početi polako da razumeju da nisu sve priče stvarne, što podstiče emocionalnu otpornost i prilagodljivost.

Sa stanovišta mentalnog zdravlja, uticaj bajki kao što je priča o Deda Mrazu, uglavnom zavisi od toga kako su one predstavljene i kako porodica podržava emocionalno razumevanje deteta.

Kada se predstavljaju kao deo lepe tradicije, ove priče mogu da poboljšaju porodičnu povezanost i pruže utehu.

Ako deca osećaju pritisak da se ponašaju „savršeno“ kako bi zaslužila poklone ili ako priča postane previše usmerena na materijalizam, to može da stvori nepotreban stres ili probleme sa samopouzdanjem.

Biti senzibilan i podržavajući kada deca počnu da preispituju priču osigurava da iskustvo ostane pozitivno.

Otvorena komunikacija i afirmisanje njihovih osećanja su ključni. Terapeuti i edukatori često koriste bajke kao alatke u razvoju i terapiji dece.

Najvažnije je da deca osećaju ljubav, podršku i pripadnost porodičnim tradicijama, bilo da one (ne) uključuju Deda Mraza ili neku drugu bajku.

Pričanje božićnih priča poput one o Deda Mrazu ili o drugim bajkama nije inherentno ni ispravno ni pogrešno.

Kada se ove priče dele s pažnjom, mogu pozitivno da doprinesu razvoju i iskustvima deteta.

Balansiranje mašte sa stvarnim životnim vrednostima i osiguranje otvorene komunikacije može pomoći roditeljima da se nose sa ovim tradicijama na način koji podstiče poverenje i povezanost.