Neke stranke pružaju apsolutnu podršku ideji, neke nemaju stav, neke imaju argumente „i za i protiv“, a u nekim strankama se o tome nije ni razmišljalo. Predlog da se starosna granica za dobijanje prava glasa spusti na 16 godina koji je u uvodniku aktuelnog Nedeljnika izneo Veljko Lalić naišao je na različite reakcije u srpskim strankama koje će činiti budući parlament.
Argumentaciju ovog predloga i zašto bi to bilo važno pročitajte OVDE.
Podrška ovoj ideji je izraženija među opozicionim strankama (mada kod pojedinih ima rezervi), dok se u dve najveće stranke koje su do sada vodile politiku ove zemlje o ovoj temi nije raspravljalo.
Pročitajte kakav je stav pojedinih stranaka o predlogu spuštanja granice za glasanje na 16 godina?
SNS – Nema stav
Funkcioner Srpske napredne stranke Vladimir Đukanović na pitanje da li bi stranka podržala ovaj predlog, kratko je prokomentarisao: „U Srpskoj naprednoj stranci nepostoji stav na tu temu“.
Đukanović je dodao i da on lično nikada nije o tome razmišljao.
SPS – Protiv
Dačić: Glasanje vezano za punoletstvo
„Ne znam niko nikada nije predložio nešto tako. Mislim da bi to moralo biti vezano sa punoletstvom, jer ako nego glasa, može i da bude biran, a kad je biran mora i da u potpunosti odgovara za svoje postupke, a to ne može ukoliko nije punoletan. Tako da je to veoma komplikovano“, prokomentarisao je za Nedeljnik predsednik Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić.
SSP – Dobra ideja
Stefanović: Ovo rešenje kombinovati sa dubinskom reformom izbornog sistema.
Borko Stefanović, zamenik predsednika Stranke slobode i pravde (SSP) kaže da je ideja o spuštanju granice na 16 godina dobra i da bi u Srbiji bi imala smisla „zato što bi omogućila mnogo šire uključenje građana u političke procese“. To je, kako kaže, neophodno da bi ljudi mogli da upravljaju sopstvenim životima i budućnošću.
„S obzirom na to da nam je, na žalost, nacija sve starija, predlog se prosto nameće kao jedno od rešenja.
Naravno, ovo rešenje bi trebalo kombinovati sa dubinskom reformom izbornog sistema koji bi se pre svega ogledao u tome da ljudi na što više nivoa mogu da glasaju po većinskom sistemu, a naročito na lokalnom nivou. Takođe, pitanje cenzusa je bitno i trebalo bi ga podići na pet odsto, a za koalicije još više“, kaže Stefanović.
On je dodao da je potrebno i da se razgovara sa mladima zato što je među njima prisutna jako velika politička apstinencija i korisno je da se radi na njihovoj edukaciji, ali i ne samo na tom polju.
„Mi predlažemo da srednja škola bude obavezna jer će građanin – što je više obrazovan – biti slobodniji i snažniji. Plašim se svih naših reformi koje idu preko kolena – nakon 24 časa ili osam dana po objavljivanju u Službenom glasniku – zato što društvo nije pripremljeno. U tom kontekstu, podrazumevalo bi se uvođenje neke vrste nastave gde bi mladi mogli da se upoznaju sa osnovnim principima demokratije i glasačkih prava. Znam da postoje predmeti poput Građanskog vaspitanja ili Ustava i prava građana, u pojedinim školama, ali bi takav princip trebalo proširiti“, kaže Borko Stefanović.
Narodna stranka: Podrška
Stefan Jovanović: Glasanje je odlučivanje o budućnosti
Stefan Jovanović, generalni sekretar Narodne stranke (NS) rekao je za Nedeljnik da lično podržava ideju da se glasanje omogući mladima od 16. godine.
„Svako glasanje predstavlja odlučivanje o budućnosti – u kakvoj državi želimo da živimo – tako da oni koji će najduže živeti u toj državi imaju i pravo ali i interes da o njenoj budućnosti odlučuju.
Međutim, nije dovoljno samo promeniti broj godina, već je Srbiji potrebna i promena izbornog sistema. Građani moraju da znaju koga biraju, da narodni poslanici stvarno budu izabrani od naroda, a ne partijskih rukovodstava. Stoga se pored smanjenja godina za izborno pravo snažno zalažem za novi izborni sistem, a rešenje za koje se zalaže i Narodna stranka je personalizovani proporcionalni izborni sistem“, rekao je on.
Ne davimo Beograd: Apsolutna podrška
Kozma: Mnogo toga je nažalost vidljivo i u učionici
Robert Kozma, član Malog veća pokreta Nedavimo Beograd kaže da bi
davanje prava glasa mladima nakon napunjenih šesnaest godina barem na lokalnom nivou bio bi veoma dobar način za političku socijalizaciju mladih.
„Mladi vrlo dobro poznaju svoj kraj, naselje, opštinu, veoma često koriste javni prevoz, različite javne usluge u opštini. Znaju šta ih tišti, šta bi trebalo promeniti u njihovom kraju, koji sadržaji nedostaju, pa zašto im onda ne bi bilo dopušteno da se i politički organizuju povodom toga i/ili izjasne o tome, a ne da im se učešće u političkom životu na lokalnom nivou svede na popunjavanje anketa ili konsultacije koje retko sprovodi opštinska ili gradska vlast ili nedovoljno aktivne kancelarija za mlade“, kaže on.
Prema njegovim rečima, može da se ode i korak dalje u argumentaciji da se pravo glasa stiče nakon napunjenih šesnaest godina i za druge, više nivoe vlasti.
„Mladi imaju šta da kažu o tome da li im škola pomaže da razumeju i analiziraju društvo, procese u društvu, da li je koristan, na primer, način organizovanja državne mature. Socijalne nejednakosti u našem društvu su nažalost vidljive i u učionici, a prilikom odabira fakulteta za upis se mladi suoče i sa pitanjem zašto je visoko obrazovanje preskupo i samim tim nedostižno mnogima. Na ekološkim protestima su mladi bili u prvim redovima.
Ako im postojeće forme političkog organizovanja ne odgovaraju, zašto im onda ne bi dozovolili da osmisle sopstvene, da se politički organizuju na način koji im odgovara. Zapravo, nisu samo mladi ti koji se osećaju politički isključeno. To je čest osećaj i kod drugih građana različite starosne dobi. Ne davimo Beograd je upravo ponudio drugačiji način političkog organizovanja i pokazao da takav pristup politici ima smisla i da vodi ka stvaranju boljih uslova za život“, rekao je on.
DS: Za i protiv
Rakić: Tema za široku raspravu
Dragana Rakić, zamenica predsednika Demokratske stranke (DS) kaže za Nedeljnik da je pitanje da li bi tinejdžeri od 16 godina trebalo da dobiju pravo glasa na izborima – tema za široku društvenu raspravu i debatu.
„Mi se principijelno zalažemo za što veće učešće građana u svim sferama društvenog života i odlučivanja, a naročito mladih, a u konkretnom pitanju, postoje argumenti i za i protiv. Neki od argumenata koji bi išli u prilog ovoj inicijativi jesu činjenica da bi se na taj način omogućila veća participacija građana u izbornom procesu i podstaklo interesovanje mladih za politiku, što bi imalo za posledicu i veću demokratizaciju čitavog društva.
Ipak, pitanje spuštanja starosne granice za pravo učešća na izborima se ne može posmatrati izolovano, samo za sebe. U Srbiji se poslovna sposobnost stiče punoletstvom sa navršenih 18 godina, pa se, na primer, sa 16 godina ne može stupati u brak bez dozvole suda. Tako bi prema trenutno važećoj zakonskoj regulativi, omogućavanje šesnaestogodišnjacima da imaju pravo glasa bilo suprotno porodičnom zakonu i Ustavu. Dakle, ako osoba ima pravo da glasa sa 16 godina onda mora da se menja starosna odrednica punoletstva, a to onda za sobom povlači i čitav niz drugih pitanja, koja takođe treba pažljivo razmotriti i uzeti u obzir u razmatranju i odlučivanju o inače legitimnoj ideji da se i mlađim od 18 godina omogući glasanje na izborima“, rekla je ona.
PSG: Za razmišljanje
Grbović: Podržao bih stavljanje ove teme na dnevni red
Pavle Grbović, predsednik Pokreta slobodnih građana (PSG) kaže da je
potrebna mnogo ozbiljnija javna debata i učešće relevantnih stručnjaka, psihologa, sociologa, politikologa ali i mnogih drugih kako bi se dao odgovor na ovo pitanje.
„Ovo ne bi trebalo da bude pitanje o kom se akteri olako opredeljuju, niti tema koja bi smela da se populistički obrađuje. Sigurno bih podržao stavljanje ove teme na dnevni red i na javnu raspravu jer je svaka inicijativa koja doprinosi demokratizaciji i aktivnijem učešću mladih poželjna , ali modalitet tog uključivanja mora da bude dobro promišljen.
Uključivanje mladih u politički život treba da bude plod njihove želje i razvijene društvene svesti, a ne obaveze. Kada imate nerazvijen ili zaostao obrazovni sistem ta želja se pojavljuje samo incidento, kada imate sistem koji izjednačava po važnosti građansko vaspitanje i veronauku, onda je politička nezainteresovanost mladih očekivana.
Reforma tog sistema je neophodan i nedvosmislen prethodni korak, a nakon toga i ovakve inicijative dobijaju na značaju“, kaže Grbović.
DSS: Apsolutno protiv
Jovanović: Mudrije je podići granicu na 21 godinu
Miloš Jovanović, predsednik Demokratske stranke Srbije (DSS) kaže da je apsolutno protiv spuštanja starosne granice kada je reč o pravu glasanja jer „demokratski poredak zahteva građane koji su svesni problema sa kojima se može suočavati jedno društvo ili jedna država“.
„…zahteva građane koji raspolažu određenim znanjem i koji poseduju određeno životno iskustvo. Uopšte me ne čudi da se, u ovoj epohi opšte infatilizacije, razarajućeg individualizma i neverovatne neozbiljnosti, javlja jedna takva besmislena ideja“, kaže Jovanović.
On je dodao da ako starosnu granicu treba menjati, onda bi bilo mudrije i svrsishodnije podići je na 21 godinu.
„Naravno, možda bi neko želeo da razni mediokriteti, blogeri, influenseri, tiktokeri sutra budu narodni predstavnici u najvišim državnim telima. Ne delim takav stav. I ovako je već dovoljno neozbiljnosti“, kaže on.
DVERI: Za (17 godina)
Obradović: Otvorio sam pre dve godine ovo pitanje
Boško Obradović, predsednik Srpskog pokreta „Dveri“ kaže da je ovaj
pokret u svom proglasu „Promena sistema – Sigurnost za sve“, u septembru 2020. godine, ukazao na značaj obnove participativne demokratije i većeg učešća građana u odlučivanju u zajednici.
„Promovišući taj novi politički pravac Dveri, u više autorskih članaka pre dve godine otvorio sam teme reforme postojećeg izbornog sistema, obaveznog glasanja, spuštanja starosne granice za glasanje na 17 godina, dvodomne skupštine, promene državnog uređenja i obnove monarhije, olakšanog biračkog prava za naše državljane van Srbije, ograničenja broja mandata nosilaca najviših funkcija ili opoziva izabranih narodnih predstavnika… Bio sam i moderator okruglog stola na ovu temu na kome su svoje stavove izneli naši najstručniji politikolozi mlađe generacije.
Mišljenja sam da starosnu granicu za biračko pravo treba spustiti na 17 godina i da to najpre treba da bude eksperimentalno, na lokalnom nivou izbora. To će biti dodatna motivacija za mlade ljude da se uključe u politiku i rešavanje pitanja koja ih se direktno tiču, a pre svega u lokalnoj zajednici u kojoj žive. Time šaljemo poruku koliko su nam mladi važni, a za mene je to posebno bitno jer sam svoju predsedničku kandidaturu na nedavno završenim predsedničkim izborima posvetio upravo mladima. Da bismo od mladih nešto očekivali moramo im nešto i ponuditi. Ne bih potcenjivao mlade ljude, verujem u njihovu pamet, hrabrost i spremnost na inovacije i promene, a to je upravo ono što nam je potrebno da napravimo iskorak iz postojeće političke žabokrečine“, kaže on.
Zavetnici: Za i protiv (malo više protiv)
Milica Đurđević Stamenkovski, predsednica Srpske stranke „Zavetnici“ nam je poručila da ima argumente i za i protiv spuštanja starosne granice za glasanje, ali da je više protiv takve ideje.
Tagovi
