To što se, makar ne na samom početku leta, nećemo oslaniti na crnogorskom primorju, najmanje je važno (iako preti da izazove diplomatski skandal). Veći je problem što je Crna Gora tu odluku donela gledajući surove podatke o broju zaraženih i preminulih u regionu. Ima li tu krivice i onih koji su rukovodili krizom, posebno komunikacijama? Šta je moglo da se uradi bolje i da li je i koliko bilo razilaženja među lekarima?
O tome su za novi Nedeljnik govorili dr Branislav Tiodorović, dr Zoran Radovanović, dr Dragana Jovanović, dr Aleksandar Baucal i dr Dragoslav Popović.
„Srbija se nije pojavila na terenu kad je označen početak trke, jer je kupovala sprinterice. Zato joj je put do cilja bio otežan. Rezultat je da je obolevanje bilo znatno učestalije nego u regionu, ali je umiranje oko neupadljive sredine zahvaljujući rigoroznim merama zabrane starima da izlaze iz kuća“, rekao je dr Zoran Radovanović.
„Epidemiolozi u Štabu i ogroman broj onih u institutima i zavodima za javno zdravlje imaju jedinstven ili sličan stav“, tvrdi epidemiolog Radovanović.
Dragoslav Popović, konsultant Unicefa i Svetske banke, kaže da mu je smetalo što je autoritet naših stručnjaka bio podređen stručnjacima koji su dolazili iz Kine ili Rusije.
„Apsolutno je važno da se uči od svakog, pogotovo od Kineza, ali oni mogu da savetuju, a ne da se od njih traži da donose odluke. Što se Rusa tiče, oni su se susreli sa žestokim talasom obolevanja tek nakon nas“, kazao je Popović.
Veliko istraživanje o pandemiji u regionu i sučeljavanje stavova objavljeno je u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 28. maja.
Digitalno izdanje dostupno je na nstore.rs
Svi čitaoci na poklon dobijaju drugu knjigu iz edicije „Velike biografije“ – „Milan Stojadinović: Ekonomski reformator ili profašistički premijer?“ Veljka Lalića
Tagovi
