„Treba najmanje da bude ministar, da ima znanje i harizmu…“: EU bi trebalo da imenuje specijalnog izaslanika za dijalog Beograda i Prištine

Imenovanje specijalnog izaslanika Evropske unije za dijalog o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova je izvesno, a odluka će najverovatnije biti saopštena nakon saslušanja budućeg evropskog šefa diplomatije Žozepa Borela u Evropskom parlamentu 7. oktobra, javio je Radio slobodna Evropa, pozivajući se na diplomatske izvore u Briselu.

Prema navodima izvora RSE, Borel, koji i dalje obavlja dužnost šefa španske diplomatije, o ovoj ideji je upoznao nekoliko kolega iz ostalih zemalja članica EU.

Dok diplomate i dalje oklevaju da pominju imena, u evropskim krugovima su utvrđena načela oko budućeg izaslanika, koji će u ime EU posredovati u dijalogu Prištine i Beograda.

Kako su RSE objasnili diplomatski izvori, ta osoba treba da ima visoki politički profil, odnosno treba da bude najmanje ministar inostranih poslova (bivši ili sadašnji). Ta osoba, kako se navodi, mora imati relevantno znanje o prilikama u regionu i treba da ima „harizmu da progura proces“ koji bi bio prihvatljiv kako za Beograd i Prištinu, tako i za Vašington i Njujork.

Diplomate u evropskoj prestonici tvrde da od budućeg izaslanika očekuju da bude u stanju da „popravi štetu koju je učinila Federika Mogerini načinom kako je vodila dijalog“.

Ideja o imenovanju izaslanika za dijalog Kosova i Srbije aktuelizovan je pošto je američka administracija imenovala Metjua Palmera za specijalnog izaslanika za Balkan. Ta odluka je u kombinaciji sa političkom pozadinom novog visokog predstavnika EU, koji dolazi iz zemlje koja ne priznaje kosovsku nezavisnost, učinila da se pokrene pitanje imenovanja nove osobe koja bi se direktno i aktivno bavila isključivo dijalogom Srbije i Kosova, navodi RSE.

Prvi put se ideja o izaslaniku za dijalog Beograda i Prištine pojavila posle zvanične posete francuskog predsednika Emanuela Makrona Beogradu.

Francuski ambasador u Srbiji je posle Makronove posete u Beogradu rekao da francuski predsednik ima želju da Francuska igra veću ulogu u Srbiji i regionu, kao i da u tom kontekstu treba razumeti tadašnje navode medija o budućem imenovanju specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan koji bi, kako su tada mediji objavili, trebalo da bude aktivno uključen u reševanje kosovskog problema.

U evropskim krugovima i dalje se razmišlja o modalitetima funkcije budućeg predstavnika: da li će on biti „specijalni izaslanik EU“, kojeg bi po pravilu imenovao visoki predstvanik Borel kome bi bio i podređen ili bi to bio „specijalni predstavnik EU“ kojeg bi imenovao Savet EU, čime bi bio deo formalnog sistema u EU.

Prema očekivanjima briselskih diplomata, dodaje RSE, očekuje se da će Borel saopštiti nameru o imenovanju specijalnog predstavnika u toku ili neposredno nakon saslušanja u Parlamentu zakazanog za 7. oktobar, a procedura imenovanja izaslanika bi trebalo da bude završena do 1. novemrba kada Borel treba da preuzime dužnost šefa evropske diplomatije.