Smrt je delikatna rabota. Naročito kada je tuđa. O sopstvenoj ne moramo da brinemo. Ima tih momenata kada nas nečiji odlazak udari ispod pleksusa, a da pokojnika nismo ni znali, bar ne blisko. Tako je bilo kada nas je napustio Nebojša Glogovac, plakali su i oni koji su ga samo gledali na daskama ili na filmu. I bilo je teško. I sad je, nedostaje Glogi. Ubistva Zorana Đinđića i Olivera Ivanovića su nam ispumpala dah na jedan drugačiji način.
Sad se desila jedna neočekivana smrt, koja je na neki čudan način zatresla ono što se podmuklo naziva regionom. Ta smrt se zove Bekim Sejranović. Pisac, baš neobičan i uzbudljiv na svaki način, otišao je u 48. godini.
Od njega se već nedeljama opraštaju kolumnisti diljem regije, prijatelji, književnici, čitaoci. Ovo je smrt koja je zabrujala. I izlazi iz svih okvira „in memoriama“ i literarnih čitulja.
Rodni grad mu je Brčko. Kada je imao dve godine, roditelji su mu se razveli, ostao je sa bakom i dekom. U Rijeku se doselio sa 14 godina. A onda je živeo po Hrvatskoj, kako je stigao, po dva-tri meseca, i pravio je tulume sa mnogo buke. Kada nije imao novca za stanarinu, jednostavno bi zbrisao. Prvo je studirao nautiku, ali mu se nije dopalo. Posle je prešao na književnost i hrvatski jezik. A onda je počeo rat i saopštili su mu da ne može da studira hrvatski jer nije Hrvat.
Odlazak Bekima Sejranovića izlazi iz svih okvira „in memoriama“ i literarnih čitulja. O prerano preminulom piscu za Nedeljnik su govorili oni koji su ga najbolje poznavali
Ceo tekst objavljen je u novom broju Nedeljnika, koji je na svim kioscima od četvrtka, 11. juna
Digitalno izdanje dostupno je na Nstore.rs
Svi čitaoci na dar dobijaju i četvrtu knjigu iz edicije „Velike biografije“: „Aleksandar Leka Ranković: Srpski mit, jugoslovenska tragedija“, kao i novi broj Njujork tajmsa na srpskom
Tagovi
