Rasizam se obično povezuje s predrasudama, stereotipima ili diskriminacijom nekog pojedinca, ali zaboravlja se da se rasizam reprodukuje u svakodnevnim okruženjima koja dozvoljavaju, promovišu i održavaju rasističke procese, prema članku u Psychological Science, Salter, Adams i Perez iz 2018.
Drugi autori ističu važnost razmatranja individualnih implicitnih pristrasnosti. Gavranski se u članku iz 2019. u Perspectives in Psychological Science bavio razumevanjem individualne pristrasnosti, i kako je rasizam vođen verovanjima i ponašanjima pojedinih ljudi. U članku Arlin Kunčić, autorke „Terapije u fokusu: Šta očekivati od KBT i društvenih anksioznih poremećaja“ na Very Well Mind navodi se da je rasizam mnogo više od predrasuda, ali da može da ukaže na nečiju duboku nesigurnost i nedostatak identiteta, zbog čega osoba teži da se poveže s grupom, a tada je lakše napadati nekog izvan (osećanje superiornosti). Prema onima koji su izvan grupe, javlja se nedostatak saosećanja. Samoprezir zbog sopstvenih slabosti projektuje se na druge, a otuđene grupe lako postaju žrtveno jagnje onima koji ignorišu svoje mane. Da li su takvi ispadi onda nužno posledica lošeg mentalnog zdravlja? Ne nužno, piše Arlin Kunčić.
CEO TEKST ČITAJTE U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 10. NOVEMBRA, DIGITALNO IZDANJE DOSTUPNO NA NSTORE.RS
SVI ČITAOCI NA POKLON DOBIJAJU MAGAZIN „ISTORIJA“
