„Treba se plašiti partije u kojoj je Džonson levičar, a Tramp uzor“: Priča o Konzervativnoj partiji u Velikoj Britaniji

Lešinari se ponovo primiču, leteći ukrug, samo dve godine nakon što je Konzervativna partija „rastrgla“ svog lidera.

Još jedna u nizu „najgorih nedelja“ za opkoljenog premijera je u toku nakon što se planirano saopštavanje nove strategije u borbi sa kriminalom pretvorilo u skandal povodom kršenja zakona u Dauning stritu, prenosi Gardijan.

Ono što je trebalo da predstavlja samo povod za zbijanje šala – postalo je ozbiljan problem.

Džonson će se suočiti sa velikim odmetništvom. Njegovo rukovođenje pandemijom spasava jedino ozbiljnost Laburista kada je u pitanju javno zdravlje. Suočiće se sa velikim brojem pitanja u narednim danima pred izbore u Severnom Šorpširu.

Skandal o kršenju zdravstvenih mera od strane njegovih kadrova doveo je do vođstva Laburističke stranke od devet bodova, ako je verovati poslednjim anketama.

No, to nije jedini problem sa kojim se suočava premijer. Prava opasnost dolazi iz redova Torijevaca, koji mu sve manje veruju.

„Glasači su znali da su izabrali lažova, ali ono što ne mogu da podnesu je gubitnik“, jedna je od njihovih poruka.

Džonsonova sudbina leži u rukama onih koji su ga i uzdigli – partije unutar partije koja zapravo kontroliše torijevsku politiku. Stiv Bejker, jedan od poslanika Konzervativaca, ove nedelje je ponovo pokrenuo „Konzervativni put napred“ – osnovan da čuva plamen politike Margaret Tačer.

Bejker je kao primarni saboter odgovoran za većinu problema koji potresaju stranku. On je na čelu Grupe za oporavak od virusa kovid-19, koja podstiče odmetništvo i odbacivanje „plana B“ za borbu sa omikron sojem virusa. On je jedan od ključnih članova Evropske grupe za istraživanja, kao i član Fondacije za borbu protiv globalnog zagrevanja. Osnivač je i Kobden centra putem kog promoviše ideje o slobodnom tržištu. Ovaj Hrišćanin kršten u moru pripada i Grupi koja se zalaže za porodicu, veru i zastavu, a glasao je i protiv istopolnih brakova.

Svim revolucionarnim ustanicima potrebni su novi povodi.

Bejker u manifestu objavljenom u Nedeljnom Telegrafu ističe da se „Konzervativna partija nalazi na pogrešnom mestu“, optužujući je da „sa sobom nosi ideje levog centra“. Kada je reč o odlukama za rukovođenje pandemijom, on protestuje da je Džonsonov plan B „kreiranje jadne distopije“. Iako žudi za niskom stopom poreza, Bejker je dovoljno pametan da ne iznosi u javnost svoja mišljenja o tome koliko bi ta stopa trebalo da iznosi.

Džonsonovi stariji neprijatelji koje je izbacio, kao što su Ken Klark, Majkl Heseltin i Dominik Griv, verovatno se smeju problemima sa kojima se premijer susreće. Novi kadrovi sebe vide bliže trampovskim Republikancima hrišćanske desnice.

„Verujem da Bog želi da živimo u slobodi“, rekao je Bejker za Financial Times.

Džonsonu bi bilo mnogo lakše kada bi Vlada bila ujedninjena i punom parom usmerena u nekom pravcu. Umesto toga, on se susreće sa nizom problema koji mogu dovesti do „prevrtanja“ Vlade.

Bejker je izjavio kako „ne želi Džonsonovu glavu na tanjiru, još uvek“.

„Želim od Džonsona da sačuva svoju poziciju. Stvari nisu kako treba“, rekao je Bejker.

Ako se umore od Džonsona, Liz Trus je očigledan kandidat za njegovog naslednika. Njena drskost i revnost plaši mnoge. Dominik Kamings je naziva „Ljudskom ručnom granatom“. Pripadnica je krajnjeg desnog krila partije i mnogi je porede sa Margaret Tačer iako joj nedostaju politički filteri žene koju smatra svojim idolom.

„Konzervativni put napred“ osnovan je upravo zato što se partija više nije prepoznatljivo konzervativna. Zbog toga je stranka godinama od osnivanja ovog programa unapređivala one koji su pomerali njen volan udesno.

Očekuje se da oko sto torijevskih parlamentaraca glasa protiv Džonsonovog „plana B“. Neki posalnici osećaju pritisak lokalnih frakcija, dok su neki jednostavno razočarani Džonsonovim neuspesima.

Ali važno je imati u vidu da oni koji budu glasali protiv mera za suzbijanje omikrona jesu iracionalni ljudi koji zanemaruju naučno mišljenje, piše Gardijan.

„Ono što vidimo, jeste stranka koja se raspada, izjedena iznutra zbog nemogućnosti da izbaci ektremiste iz svojih redova. Ovo nije samo priča o tome kako je Džonson nepodoban za mesto premijera. Ovo je priča o bizarnoj i opasnoj prirodi ekstremista u partiji koji su ga tu postavili i koji će ga zameniti ako im se ćefne.“