Bila je subota, jedanaest sati uveče, kada je Fric ušao tiho u trpezariju, sagnuo se ispod trpezarijskog stola, primakao se Kinezu Liju i rekao: „Je l’ bi hteo da se menjamo? Da ti večeras spavaš sa Dobrilom u spavaćoj sobi, a ja tu u tvojoj vreći?“ Onda je Kinez Li pitao: „Zašto da se menjamo?“ Onda je Fric rekao: „Loše mi je, gušim se, trese me anksioznost, a bogme i depresija je prisutna, ne mogu da spavam, mislio sam da mi Profesor prepričava neki film, kao što tebi prepričava filmove kad te uhvati napad panike.“ Onda je Kinez Li pitao: „Šta ti je rekla Dobrila na ovu tvoju ideju?“ Onda je Fric rekao: „Spava, nisam hteo da je budim.“ Onda je Kinez Li rekao: „Neprijatno mi je da legnem pored Dobrile, a pogotovu što je nisi ni pitao.“ Onda je Profesor pitao: „Ko kaže da mi se sad prepričava film?“ Onda je Fric rekao: „Hoćeš da me pustiš da se tresem ovako, i da imam crne misli?“ Onda je Profesor rekao: „Crne misli su deo života, kao što i tamni oblaci pripadaju nebu, koje je inače plavo da njih nema.“
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD 25. MAJA. DIGITALNO IZDANJE DOSTUPNO NA NSTORE.RS
Tagovi
