Da li su sankcije protiv Rusije efikasne i da li će načiniti više štete onima koji ih uvode nego onima kojima su namenjene? Dok se pritisci na Srbiju da uvede sankcije Moskvi povećavaju, u ime usklađivanja sa evropskom politikom, unutar Evropske unije ovo pitanje se sve više nameće kako posledice embarga na ruske energente postaju sve očiglednije, dok rat u Ukrajini ne prestaje.
„Sankcije počinju da imaju efekta i njihov učinak će tek da se oseti narednih meseci“, izjavio je nedavno Žozep Borelj u intervjuu za francuski list Žirnal di dimanš. Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku istakao je da sankcije utiču na rusku vojnu industriju i da se Peking usteže da isporuči Moskvi visoku tehnologiju kako ne bi bio izložen sankcijama.
Politika sankcija je, međutim, u suprotnosti sa uvozom energenata iz Rusije, od kojih je Evropa zavisna. Rusija je izvozila polovinu proizvodnje nafte u Evropsku uniju, od čega je 2021. zaradila 71 milijardu evra, dok je 40 odsto ruskog gasa namenjeno evropskim domaćinstvima i industrijskoj proizvodnji. Evropska unija će narednih meseci nastaviti da šalje oružje Ukrajini i milijarde dolara Rusiji za naftu i gas. Nemačka je od početka rata uplatila Moskvi više od deset milijardi dolara, Italija i Holandija osam milijardi, Francuska četiri milijarde. Ovo je samo jedna od očiglednih nedoslednosti politike sankcija koju sprovodi. Trgovina sa neprijateljem je stara koliko i istorija ratovanja; rat u Ukrajini nije izuzetak. Ali ako je cilj sankcija da se Rusija kazni i da se zaustavi njena vojska, profit od nafte i gasa joj omogućava da nastavi rat.
Ceo tekst objavljen je u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 14. jula
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Tagovi
