Ruski vladari su, kroz epohe, na različite načine dolazili na vlast.
Za cara, to je bilo rođenjem; Vladimir Iljič Lenjin – revolucijom, generalni sekretari sovjetske Komunističke partije uspinjući se uz partijsku lestvicu do politbiroa i čekajući da dođe njihov red za najvišu državnu funkciju.
No, sadašnji predsednik Vladimir Putin dobio je vlast na tanjiru. Bivšeg agenta sovjetske tajne službe, KGB-a, izabrao je nekadašnji ruski predsednik Boris Jeljcin i njegov uži krug, da predvodi zemlju u 21. veku.
Nameće se pitanje – a zašto baš Putin?
Valentin Jumašev je odigrao ključnu ulogu u dovođenju Putina na čelo Rusije. Bivši novinar, koji je postao jedan od najpoverljivijih Jeljcinovih saradnika, retko daje intervjue, ali je pristao da razgovara sa novinarom BBC i ispriča svoju priču, prenosi N1.
Jumašev se oženio Jeljcinovom ćerkom Tatjanom. Kao šef Jeljcinovog kabineta, 1997. dao je Putinu prvi posao u Kremlju.
„Odlazeći šef prvog zamenika premijera za vreme Jeljcina, Anatolij Čubajs, rekao mi je da zna sposobnog rukovodioca, koji će mi biti dobar zamenik. Upoznao me je sa Vladimirom Putinom, i počeli smo da radimo zajedno. Odmah sam primetio Putinov fantastičan rad. Bio je brilijantan u oblikovanju ideja, analizama i izlaganju svog slučaja“, seća se Jumašev.
Na pitanje novinara da li je u nekom trenutku pomislio da bi Putin mogao da bude predsednik, Jumašev je rekao da je u jednom momentu razgovarao o tome sa Jeljcinom.
Prema njegovim rečima, tadašnji predsednik Rusije (1991-1999) na umu je imao nekoliko kandidata koji bi mogli da ga naslede na čelu države: Borisa Njemcova. Sergeja Stjepašina i Nikolaja Aksenjenkova.
Jeljcin me je upitao: „Šta misliš o Putinu?“
„Mislim da je on izvanredan kandidat“, odgovorio sam. „Mislim da bi trebalo da ga uzmeš u obzir. Jasno je iz načina na koji radi svoj posao da je spreman za mnogo teže zadatke“, rekao je Jumašev.
Jeljcin je pod veću pažnju javnosti došao nakon što ga je Mihail Gorbačov (politički vođa SSSR od 1985. do 1991. i generalni sekretar Komunističke partije SSSR), kao čoveka od poverenja, doveo iz oblasti Sverdlovsk u Moskvu i imenovao šefom gradske organizacije KP SSSR. Jeljcin je sa Gorbačovim došao u sukob jer je zastupao još radikalnije sprovođenje perestrojke.
Pod još veću pažnju javnosti došao je u maju 1990, kada je izabran za predsednika ruskog parlamenta, u kojem je otvoreno promovisao ideju ruske nezavisnosti. Godinu dana kasnije, postao je i prvi predsednik Ruske Federacije.
Sam Gorbačov, koji je uveo Perestrojku (prestrojavanje u ekonomskoj i socijalnoj politici) doveo je svojim pokušajem reformi do kraja Hladnog rata, ali i do kraja svevlasti KP SSSR i raspada Sovjetskog Saveza. Dobio je i Nobela za mir 1990.
No, posle svih tih promena, kako su reagovale i tajne službe? I, da li je KGB Putina, na neki način, odbacio?
„Mnogi KGB agenti, poput Putina, napustili su službu, shvativši da je diskreditovana. Činjenica da je on bivši KGB-ovac ne znači ništa. Putin se istakao kao liberal i demokrata, koji je želeo da nastavi sa tržišnom reformom“, smatra Jumašev.
Kako je Putin dobio vlast
U avgustu 1999, Boris Jeljcin postavio je Vladimira Putina za premijera. To je bio jasan znak da predsednik Jeljcin priprema Putina za Kremlj, ocenjuje novinar BBC.
Jeljcin još godinu dana nije morao da napusti funkciju, ali u decembru 1999. on je preuranjeno to odlučio.
Posle mnogih korupcionaških afera, i pritisaka da se povuče zbog alkoholizma i čak pet operacija na srcu, Jeljcin je popustio.
„Tri dana pre Nove godine (1999), Jeljcin je pozvao Putina na čelo zemlje. Tražio je da budem prisutan, kao i njegov novi šef kabineta, Aleksander Vološin. On je Putinu rekao da neće da čeka do jula. Ostavku je dao 31. decembra“, rekao je Jumašev.
Dodao je da ga je znalo samo malo ljudi iz najviših ruskih slojeva: Vološin, Putin i Jeljcinova ćerka Tatjana.
„Jeljcin čak nije rekao svojoj ženi“, rekao je Jumašev, koji je imao tu čast da napiše Jeljcinjev oproštajni govor.
„Teško je bilo napisati taj govor. Jasno je bilo da će tekst potonuti u istoriji. Poruka je bila važna. Zato sam i napisao taj čuveni ‘Oprosti mi'“, seća se Jumašev.
No, Jeljcin je snimio svoje poslednje obraćanje na TV u Kremlju.
„To je bi šok za sve prisutne. Osim mene, koji sam napisao govor. Ljudi su grcali od plakanja. Bio je to veoma emotivan trenutak. Ali, istovremeno, bilo je važno da vesti nisu procurele. Još je ostalo četiri sata do objave, a svi ljudi u sobi su ostali zaključani. Nije im bilo dozvoljeno da odu. Uzeo sam traku i otišao u stanicu. Govor je bio emitovan u podne“, rekao je Jumašev.
Posle tri meseca, Putin je osvojio izbore.
E, sad, Valentin Jumešev tu porodicu, unutrašnjeg Jeljcinovog kluba, nazvao je „mitom i invencijom“.
Ali, novinar BBC ocenjuje da je tokom 1990-ih, Jeljcin, čovek čije zdravlje je bilo sve gore, svoju vlast preneo na uski krug rođaka, prijatelja i poslovnih saradnika.
Ali, ni Putinovi saradnici nisu na ovo reagovali.
„Bilo je dve kategorije ljudi koji su voleli Putina: prijatelji iz detinjstva, kao što su braća Rotenberg, kao i oni koji su služili u KGB. Ali, nikad ne precenjujte njihovu lojalnost. Jeljcin je verovao članovima svoje porodice. Putin nije verovao nikome.“
Moskva Putinu veruje
Putin je već na vlasti, kao predsednik ili premijer Rusije, već 20 godina. Za to vreme, stvorio je sistem vlasti koji se okreće oko njega. Pod njegovom vladom, Rusija je, prema BBC, ali i mnogim drugim zapadnim medijima od nje, postala autoritarna država, sa manje demokratskih prava i sloboda.
„Putinova misija je da se vrati u prošlost. On hoće da se osveti onome što on zove „najvećoj geopolitičkoj katastrofi 20. veka“, koju predstavlja pad SSSR.
On i njegovi saborci iz KGB, veruju da je propast Sovjetskog Saveza bila na dušu Zapadnih obaveštajnih službi.
Kako ocenjuje BBC, Putin danas jedva može biti prepoznat kao liberalna figura, iz sećanja Jumaševa.
Da li to znači da njegov bivši gazda žali što mu je dao posao?
„Ne žalim. Jasno je da Rusi veruju Putinu“, kazao je Jumašev.
No, svejedno, on dodaje, da je ostavka Jeljcina neka vrsta primera budućim ruskim predsednicima, u smislu „da je bitno odstupiti sa vlasti i otvoriti put mlađim ljudima“.