Studentski protesti koji zbog pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu već nedeljama bukte širom Srbiji „razbudili“ su i Vuka Draškovića, „kralja trgova“ i jednog od vodećih opozicionara na srpskoj političkoj sceni 90-ih godina.
U autorskom tekstu koji je napisao za Danas, Drašković pretresa istoriju svih figurativnih nadstrešnica koje su se, od 1991. pa na ovamo, u Srbiji rušile.
„Novosadska nadstrešnica i ubijeni ispod nje, neprolazna su optužnica protiv nerazvlašćenog poretka rušitelja „političkih nadstrešnica“ tokom minule tri decenije i tragičnih posledica koje jahači srpske apokalipse zatrpavaju zaboravom, crkvenim molebanima, i zaglušujućom propagandom službi i vlasti da nisu njihove ruke nimalo krvave, nego su krvave ruke Amerike, Evrope, Zapada, svih u svetu, osim „država slobode“: Putinove Rusije, Kine, Severne Koreje, Irana, Venecuele, diktatura u Africi“, piše Drašković na početku teksta.
RASPAD JUGOSLAVIJE, Z-4 I OLUJA
Drašković piše da je prva, „sudbinska“ nadrstrešnica srušena još u junu 1991. u Beogradu, kada je Zapad, ne bi li sprečio rasparčavanje velike bivše države, „garantovao ubrzano članstvo Jugoslavije u NATO alijansi i tadašnjoj Evropskoj zajednici, kao i velike novčane donacije za demontažu poretka službi bezbednosti“, i kada je Slobodan Milošević to kategorički odbio.
„Miniranjem te „nadstrešnice“, započeo je strašni i besmisleni rat, u kome su ubijeni i država i više od dvesta hiljada ljudi“, dodaje Drašković.
Sledeća nadstrešnica, piše Drašković, oborena je 1994. godine, aludirajući na „Plan Z-4“, ili kako on to kaže, „političku nadstrešnicu nad Srbima u ratom raskomadanoj Hrvatskoj“.
Dalje objašnjava da je nakon toga u hrvatskoj „Oluji“ više od 200 hiljada Srba u izbegličkoj koloni napustilo svoja ognjišta (mnogi od njih su i ubijeni), i da su svi oni koji su „rušili i srušili Plan Z-4 saučesnici u velikom zločinu nad krajiškim Srbima“.
Još jedna politička nadstrešnica, nastavlja Drašković, srušena je 1997. Tu je nadstrešnicu predstavljala opoziciona koalicija „Zajedno“, a njen je rušitelj, tvrdi Drašković, Udba.
BOJKOT IZBORA, RAT, BOMBARDOVANJE…
„Posle tromesečnih demonstracija i pobede u svim većim gradovima, uključujući i Beograd, poraz tadašnje vlasti bio je neizbežan i na parlamentarnim i predsedničkim izborima“ priseća se Drašković i dodaje:
„Tri članice te koalicije bojkotuju odlučujuće izbore. Bojkotuju pobedu „Zajedno“. Vlast opstaje i pokreće krvavi rat na Kosovu, sa ciljem da Kosovo bude očišćeno od Albanaca, kao što je Krajina očišćena od Srba“, piše on dalje.
Prema mišljenju nekadašnjeg predsednika SPO, još jedno „rušilačko NE“ izgovoreno je 1999. u Rambeju, kada su SAD, Rusija i EU nudile „trajni opstanak pokrajine Kosovo i Metohija u državnim okvirima Srbije, uz garancije visoke autonomije albanskoj većini“.
„Srušena politička „nadstrešnica“ nad Kosovom uzrokovala je NATO bombardovanje, kapitulaciju i rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN o trajnom progonu države Srbije sa Kosova!“, piše Drašković.
„NADSTREŠNICE SMRTI“
I ne, tu nije kraj. Odbijanjem Ahtisarijevog plana 2006. koji je, kaže Drašković, „Srbima na Kosovu garantovao gotovo sve ono što je„Z-4“ garantovao Srbima u Krajini“, ponovo je srušena nadstrešnica.
„Rušene su sve političke „nadstrešnice“ spasa i podizane samo „nadstrešnice“ smrti“, piše Drašković, dodajući da su pod njom poginuli i predsednik Srbije Ivan Stambolić, i premijer Zoran Đinđić, i novinari Slavko Ćurivija i Dada Vujasinović, sudija Nebojša Simeunović, mladići i dečaci u kafiću „Panda“ u Peći…
On dalje piše da se u svest i podsvest miliona Srba, naročito mladih koji ne pamte krvave devedesete, „ubrizgava propagandni otrov „postistine“, koja je laž o svemu“.
PORAZE PROGLAŠAVAJU ZA POBEDE
„Najveći nacionlani porazi i sramota proglašavaju se za pobede, a zločinci za heroje i moralne uzore“, piše Drašković.
„Prošle godine, na Sretenje, dan državnosti današnje Srbije, izgovorena je morbidna pohvala vinovnika najvećeg nacionalnog ponora u srpskoj istoriji: Jugoslaviju su stvarali najgori, a srušili su je najbolji“, dodaje on.
Ti „najbolji“, tvrdi Drašković, jesu ljudi koji su porušili sve gore nabrojane „političke nadstrešnice nad državom, nad narodom, nad ljudskim životima, nad zakonima, nad pameću, nad moralom, nad slobodom, nad istinom“.
NEIZDRŽ
On je na kraju citirao studentkinju Filozofskog fakulteta u Nišu koja je uviknula: „NEIZDRŽ?!.
„I u tu reč sažela sve srušene „nadstrešnice“ života, i današnje, i one oborene u zlovremenu, kada ona nije bila ni rođena“, piše Drašković na kraju teksta.
Iako se poslednjih godina sve ređe pojavljuje u medijima, čini se da Drašković na tragediju u Novom Sadu i buđenje omladine nije mogao da ostane nem.
„Minuti ćutanja za ubijene ispod novosadske nadstrešnice nisu vox clamantis in deserto, glas vapijućeg u pustinji. To je, nadam se, buđenje Srbije iz duboke kome. Podrška studentima„, zaključuje Drašković.
Tagovi
