Diplomata i član bečkog Instituta društvenih nauka Ivan Vejvoda i novinarka iz Londona Danica Ilić govorili su za N1 u Novom danu o posledicama Bregzita i o tome gde se Britanija danas, posle tri godine od izlaska iz EU, nalazi. „Mislim da su se osvestili, o tome mnogi govore da su sami sebi pucali u nogu pre 6,5 godina kad su glasali za izlazak“, kaže Vejvoda. Prema rečima Ilić, „nema mnogo slavljenika Bregzita“.
Ilić kaže da, koga god da pitate, morali bi reći da od obećanog zlatnog doba „nema ništa“.
„I nema ništa od obećanja koja su data. Ako pitate i one koji su glasali za i protiv složiće se da od tog zlatnog doba nema ništa. Delimičan uzrok moramo da tražimo i u pandemiji i u ratu u Ukrajini, ali pre svega moramo da kažemo da Bregzit nije ispao ono što su obećavali oni koji su se zalagali za njega, nije ispao onako kako su obećavali“, kaže ona.
Istakla je da su mnogi glasali jer je kampanja vođena „na osnovu laži da će vratiti 350 miliona koje Velika Britanija navodno daje EU na nedeljnom nivou“.
„Autobusi i išli i pisalo je 350 miliona ćemo uzeti iz Brisela i vratiti u zdravstveni sistem. Nekoliko sati posle Bregzita Najdžel Faraž je rekao da je to bila greška i da neće moći to da vrate u zdravstveni sistem. U nekim delovima zemje ljudi čekaju osam sati na dolazak kola hitne pomoći“, kaže.
Prema njenim rečima, ekonomski je mnogo gora situacija.
„Prema jednom podatku MMF, od G7 jedino Velika Britanija neće ostvariti nikakav rast u 2023. godini. Na tom talasu populizma i naravno antiimigracione retorike obećavali su da će Britanija ostati jedna ekonomska sila. Cene su naravno, zbog papirologije, izašli ste iz jedinstvenog tržišta, to su sada administracije, porast troškova, kao potrošači Velike Britanije, samo krompir i paradajz su porasli za šest odsto, o ostalim namirnicama da ne govorim. Za Bregzit su glasala uglavnom mala preduzeća, žalili su se na takse, tarife koje EU donosi. Izlaskom sa jedinstvenog tržišta zapravo ekonomija spada na ono što Britanija geografski jeste, a to je jedno ostrvo“, kaže Ilić.
Prema Vejvodinim rečima, verovatno je ovo jedna od težih faza.
„Verovatno je najteža bila Drugi svetski rat. Danas najnovija anketa pokazuje da 54 odsto Britanaca smatra da je to bila greška, a samo 34 odsto da je bilo dobro. Što se tiče zdravstvenog sistema, oni prvi put imaju štrajk medicinskih sestara, danas je štrajk vatrogasaca. Mislim da su se osvestili, o tome mnogi govore da su sami sebi pucali u nogu pre 6,5 godina kad su glasali za izlazak. Tada je bilo reči da će možda Francuska izaći, Mađarska, Bregzit je osvestio ljude u EU, jedinstvo je ojačano, talas populizma je zapljusnuo deo zapadnog sveta, uviđeno je da to ide u pogrešnom i rđavom pravcu. Britanija narvano ostaje važna zemlja, ona je jedina nuklearna sila uz Francusku u Evropi, važan činilac evropske bezbednosti. Neki u Britaniji pominju da se za 10 do 15 godina Britanija vrati makar u jedinstveno tržište, jer mnoga preduzeća trpe zbog otežanog privređivanja“, kaže on.
Mišljenja je da će EU, „kad prođe cela ova situacija hteti da primi Britaniju, pod nekakvim dodatnim jemstvima da do ovoga neće ponovo doći“.
Ilić kaže da se stariji manje kaju.
„Ali u biračko telo ulaze oni koji nisu imali pravo glasa, najveću podršku EU je imala među mladima“.
Vejvoda kaže da je postojalo nezadovoljstvo jednom situacijom gde su srednje klase lošije živele, a bogatiji se bogatili brže nego društvo.
„Mnogo odgovornosti leži na tabloidima brtianskim, koji su stalno negativno pisali o EU. Rezultat dugogodišnje negativne kampanje u određenim sredinama. Parola je bila „taking back control“, što se opet ispostavilo kao laž. Funta je izgubila petinu vrednosti otkad se Bregzit dogodio“, kaže Vejvoda.
Prema njegovim rečima, Škotska i Severna Irska su glasale na referendumu protiv izlaska, a jedino je Vels uz Englesku glasao za Bregzit.
„Najnovija anketa pokazuje da Laburistička stranka ima 46 odsto, a Konzervativci su pali na 25 odsto. Mnogi predviđaju da će na sledećim izborima doći do promene vlasti“, kaže on.
Govoreći o situaciji unutar EU nakon izlaska Velike Britanije, kaže da je „francusko-nemački par uvek bio kičma EU“.
„Oni su temelj EU, ali je Britanija bila veoma važan faktor. Bila je zemlja koja je jako podržavala proširenje EU, tako da je to jedan gubitak za nas u regionu Zapadnog Balkana, podržavala je slobodno i jedinstveno tržište“, kaže on.
Ilić kaže da je važno što je gospodin Vejvoda pomenuo štrajkove.
„Mislim da je bitno da kažemo da je Bregzit bio jedan populistički pokret koji je takođe jahao na antiimigracionoj politici, govorilo se da će Britanija da spreči dolazak novih radnika. Nema mnogo slavljenika Bregzita, ali nema ni toliko spominjanja da je Bregzit posledica jedne torijevske politike, sve ovo jeste posledica njihove vladavine“, kaže ona.
Vejvoda kaže da je sigurno da je Bregzit imao sve ove posledice, ali da ne treba da zaboravimo da je prošle godine preko Lamanša prešlo 45.000 migranata.
„Britanija je i dalje model društva gde ljudi žele da dođu“, kaže on.
Tagovi
