Da je bilo 0:0, pred Šarliz Teron, pred holivudskom i sportskom svitom, u gradu Anđela, bilo bi o čemu da se smatra i raspravlja. A bilo je mnogo bolje od toga. Po završetku 56. Superboula, kao i svaki put kad se završi neki važan sportski događaj, sabiraju se i oduzimaju utisci i podvlače crte.
I neko je uvek najviše u pravu i nekog uvek društvo pita: šta si, majstore, ti gledao?
Nedeljnik je odlučio da ovoga puta, s obzirom na to da su tri glave pametnije od jedne, a šest očiju vide bolje i potpuno različito jedne od drugih, predstavi detaljnu analizu i diskusiju iz pera tročlane „komisije“.
Za vas o 56. Superbolu pišu Marko Prelević (odgovorni urednik Nedeljnika i navijač Pitsburg Stilersa), Uroš Jovičić (urednik sportske rubrike Nedeljnika i navijač Bafalo Bilsa) i Čedomir Todić (mladi novinar Nedeljnika i navijač Kanzas Siti Čifsa).
Izabrali smo pet tema, a radujemo se i čitalačkom doprinosu i potencijalnoj (zdravoj) diskusiji u komentarima.
NAJJAČI UTISAK
Kratkovidi starac koji to nije
Umesto holivudskog svršetka, koji su priželjkivali mnogi u Americi – i ne samo tamo – dobili smo inglvudski kraj. U njemu postoje prečice do uspeha, ali ispod novca se ipak pomaljaju srce, hrabrost i iskustvo.
Ramsi nisu krili – čak su se time malo ponosili – da će čitavu blisku budućnost franšize staviti na kocku. Njihova pobeda podebljava onu da ništa ne uspeva kao uspeh: da su noćas poraženi, gazda bi Kroenke bio proglašen za kratkovidog starca. Ovako, Ramsi su heroji, a NFL je pomalo okrenut naglavačke: ubuduće će biti mnogo nestrpljivih navijača koji će, umesto da gutaju priče o izgradnji dinastija i mudrom ulaganju, tražiti rezultate odmah i sada.
Ništa od toga ne umanjuje trijumf Ramsa, prvi u El Eju.
Ne umanjuju ga ni sudije, mada je sa Srednjeg zapada odmah bilo povika zbog onog pass interferencea pred sam kraj, i uravnilovke u nevreme.
Ali ga zato pojačavaju sinoćni rivali: Bengalsi, sa Burouom i sa mogućnošću da u svakom trenutku urade nešto neverovatno i nemoguće, bili su najbolji rivali koje je Holivud, pardon Inglvud, mogao da zamisli. (Marko Prelević)
Odel i oda
Ovaj bi Superbol mogao da bude podeljen na trenutke pre nego što je Odel Bekam Džunior, velika NFL zvezda i jedan od glavnih aduta Remsa u ovom velikom finalu, napustio teren zbog povrede i posle tog momenta.
On je od početka utakmice, sa dva vrlo važna hvatanja (jedno za tačdaun, drugo za osvajanje velikog prostora i gradnju samopouzdanja) ulio sigurnost u ruke kvoterbeka Remsa.
I to najbolje pokazuje podatak da je Staford bacao 10/12 pre Odelove povrede.
Nakon povrede, napad Remsa nije imao nikakav kontinuitet i zapravo je do poslednjeg drajva koji je prelomio utakmicu bio vrlo loš.
Kada jedna protiv druge igraju dve ekipe kojima su kompatibilne jače strane (Bengalsima napad, Remsima odbrana), kontinuitet njihovih slabijih strana može da bude presudan. Remsi nisu imali nikakav kontinuitet kada je OBJ napustio teren.
A onda je loptu u poslednjem drajvu uzeo Kuper Kap, igrač sa najvećim napadačkim kontinuitetom u ligi tokom čitave sezone i to je bilo to. (Uroš Jovičić)
Neizvesnost
Imajući u vidu kvalitet i neizvesnost svake utakmice nakon prve runde plej-ofa, mnogi su očekivali da Superboul baš iz tog razloga bude prilično nezanimljiv, uz ubedljivu pobedu jednog od dva tima. Remsi su bili ti koji su prvi zapretili ostvarivanjem ovakvog scenarija svojim furioznim početkom utakmice. Međutim, najveća opasnost po uzbudljivu završnicu dogodila se na početku druge četvrtine, kada su Bengalsi tačdaunom mogli da se odlepe na 11 poena razlike.
Odbrane su tada iskočile u prvi plan, ne dozvoljavajući drastičniju promenu rezultata. Vreme na satu se polako topilo, pa su oni neutralni gledaoci ipak na kraju dobili ono što su priželjkivali.
Ponovo smo gledali napad ekipe koja je u poslednja dva minuta ušla sa zaostatkom koji ju je obavezivao da postigne tačdaun. Ponovo smo videli kontroverze, kišu žutih zastavica i na kraju promenu rezultata, uz dovoljno vremena za drugu ekipu da odgovori. Ponovo smo videli i veliku akciju kojom je meč završen, s tim što je ovoga puta ta akcija bila defanzivna. (Čedomir Todić)
TRENERI I NJIHOVE (NE)USPEŠNE ZAMISLI
Četvrti za jedan i za titulu
Šon Mekvej po mnogo čemu je revolucionar, ali mu je sezonama unatrag spočitavano da je previše konzervativan. Odluka da krene na „četvrti za jedan“ duboko na svojoj polovini – u drajvu u kojem je Kuper Kap kupio ulaznicu za neki budući Hall of Fame – bila je pljuska u lice svim komentatorima s društvenih mreža.
Ali ne bi bilo pošteno svesti sve na trenutak inspiracije. Od trenutka kada je nastradao OBJ, Mekvej je tražio igru, otkrivajući iz napada u napad da mu trčanje neće doneti ništa, osećajući pritom da će moći da se pouzda u svoju čudesnu odbranu, i da samo treba da nađe ključ.
Nad Zekom Tejlorom i dalje će, posebno zbog poslednjeg napada – ako ne uspeš da smisliš ništa na tri pokušaja za jedan jard, u poslednjem minutu utakmice, to može i mora da ide na tvoju dušu – i dalje visiti znak pitanja.
Bengalsi suštinski nisu imali dobar napad tokom čitave utakmice, a ofanzivna linija (doduše slabašna) se raspala, ostavivši kvoterbeka na vetrometini.
Da su uprkos tome pobedili, to možda ne bi bilo zahvaljujući, vek uprkos Tejloru. (MP)
Pobeda većeg konzervativca
Od samog početka utakmice, Šon Mekvej se držao plana koji je zacrtao, a koji možda nije u skladu sa njegovom filozofijom. Remsi su se oslonili na trčanje i nisu od njega odustali sve do svog poslednjeg napada, kada već nije bilo vremena za gubljenje.
Međutim, prodori po zemlji su bili u potpunosti neutralisani i veliki broj njih se završio gubitkom jardi, ali Mekvej nije odustajao, verujući u svoju odbranu i u to da će Bengalsi biti ti koji će se odvažati i pogrešiti. Tako se i desilo.
Zek Tejlor je na drugoj strani od samog početka pokazao sa kakvim pristupom je njegova ekipa ušla u Superboul, isključujući ispucavanje kao opciju na četvrtom pokušaju za mali broj jardi. Često se Tejlor nakon prve akcije trčanjem, koje je njegovoj ekipi išlo odlično, odlučivao da veže nekoliko rizičnijih akcija kroz vazduh, umesto da se drži proverenog recepta.
Koliko god da je Džo Burou talentovan i zreo za svoje godine, deluje da je Tejlor previše odgovornosti stavio u njegove ruke. Što je više kvoterbek Bengalsa imao loptu, to su bile veće šanse za odbranu Remsa da se razigra i ispolji sav kvalitet koji poseduje.
Mekvej je progutao svoj ponos i primenio taktiku kojom je Bil Beličik uspeo da ga nadmudri u Superboulu pre tri godine. (ČT)
Livade Šona Mekveja
I Tejlor i Mekvej su vrlo kreativni treneri. Oni su tokom ovog Superbola međutim bili prinuđeni da napadačke operacije vrše u atmosferi strogog lockdowna. Ekipe dobar deo utakmice nisu uspevale da vežu dva prva dauna, tako da tu nije bilo mnogo prostora za veliku kreativnost.
Ali ga je bilo dovoljno.
I pored jasne strategije oba trenera da utakmici pristupe konzervativno.
Mekvej time što je do poslednjeg drajva birao logična i pragmatična rešenja.
Tejlor zbog toga što je od početka do kraja utakmice imao isti sistem pozivanja akcija – prvi daun uvek trčanje, pa zatim dva bacanja. Konverzija trećeg dauna njegovog tima pred kraj utakmice bila je 2/11.
Na kraju je pobedu u ovom duelu odneo onaj koji je prepoznao trenutak kada je bilo dovoljno prostora za kreativnost. Mekvej je u četvrtom daunu za jednu jardu, tokom poslednjeg drajva, pozvao akciju „reverse“ i otvorio livadu Kuperu Kapu.
Livadu dobro utabanog samopouzdanja i livadu do pobede. (UJ)
DVOBOJ KVOTERBEKOVA
Jedan svet za Džoa Buroua
Loš Džo Burou je već u svojoj drugoj sezoni u ligi bolji kvoterbek od Metjua Staforda. Obojica mogu da puste ruku i pogode spektakularna bacanja, ali Burou ima kontinuitet i široku lepezu rešenja.
I tokom ove utakmice je pokazao da bolje pronalazi rešenja i da je za svoj tim pouzdanija opcija.
Ali njegov tim nije uspeo da ga zaštiti.
Čak sedam puta je sekovan, što nije mnogo ako u obzir uzmemo koliko inače sekova Burou pretrpi, ali je mnogo kada vas udara Aron Donald.
Kao u poslednjem drajvu na utakmici koji je i rešio pobednika. (UJ)
Staford protiv demona
Metju Staford je pobedio mnoge demone, nakupljene tokom godina i godina u Detroitu, gde je bio velika faca u maloj i ustajaloj bari, (iz)borivši se pritom sa porodičnom dramom. Onda je došao u Ramse, da već sa krajem karijere na horizontu natera grad Lejkersa i Dodžersa da se ponovo zaljubi u Remse.
Staford je juče uradio sve što je mogao i skoro ništa što nije morao.
Džo Burou će doći do tog prstena, pre nego kasnije. I stav, i držanje, i ta dečačka, ali opravdana nadmenost, i to što je svaki sek ispratio tražeći još, i još, i sve lekcije koje će izvući iz svog prvog Super boula.
Kada već nije imao pomoć od svojih saigrača, čekao je celu noć da dobije pomoć od rivala, kao što mu se desilo u noći devet sekova protiv Tajtansa, kada je Rajan Tanehil odigrao kriminalno.
Ne ovog puta. Ne kada na tebe nadiru Aron Donald i Von Miler. Ne kada sa najboljeg mesta na stadionu gledaš kako to rade Staford i Kap.
Bengalsi imaju mnogo prostora u seleri kepu. Neka ga potroše na ofanzivnu liniju, jer bi sa makar pola sekunde više u svakom napadu žurka sinoć bila u Ohaju. (MP)
Pobeda iskustva
Na kraju je, kao što to uglavnom biva u ovako važnim utakmicama, pobedilo iskustvo.
Međutim, uprkos tome što je Staford u duelu dvojice bivših prvih pikova na kraju odneo pobedu, stvari su mogle da se odigraju drugačije.
Burou je nakon sporog početka, koji je razumljiv s obzirom na njegove godine i važnost utakmice, igrao sve bolje kako se utakmica razvijala i bližila konačnom raspletu. Delovao je na mahove kao veteran, birao odlična rešenja i ostajao prilično hladan pod sve jačim pritiskom odbrane Remsa.
Sa druge strane, Staford je prilično rešeno i fokusirano ušao u meč, želeći da pokaže svima kako su ipak Detroit Lajonsi krivi za nedostatak trofeja u njegovom kabinetu. Međutim, nakon što se Bekam povredio, za šta kvoterbek Remsa deli krivicu s obzirom na to da mu je u čistoj situaciji poslao loptu iza leđa, Staford je počeo da srlja i delovalo je da je izgubio kompas. Dozvolio je da ga povreda saigrača poremeti, što spada u red grešaka koje se uglavnom pripisuju mladim kvoterbekovima kakav je Burou.
Na kraju se ipak iskustvo pokazalo kao faktor čiji nedostatak je bio koban za Bengalse. (ČT)
HALFTIME SHOW
Zna se ko je tatica
U neku ruku, šteta što je utakmica bila toliko napeta, i šteta što su Kuper Kap i Aron Donald uzeli stvari u svoje ruke, jer su Dre i ekipa – svaka čast svima, ali i dalje se vidi ko je tata – mirne duše mogli da ponesu MVP titulu.
Bio je to i omaž svim našim detinjstvima, i podsetnik koliko je hip-hop prožeo i promenio pop-kulturu i ceo svet i koliko je i muzika i dalje važna i aktuelna, a što smo zamalo smetnuli s uma tokom ove pošasti. (MP)
Razočaranje
Mekan poput šaka Džamara Čejsa. Period kada je većina izvođača bila na vrhuncu slave, a koji se poklopio sa raskršćem dva milenijuma, iz ove perspektive deluje kao večnost. Glasne žice su se istrošile i nadimile, ali to je ipak bilo za očekivati, kao što se očekivalo i opsežno filtriranje tekstova u cilju uklanjanja svake vrste uvredljivog sadržaja.
Ono što nije moglo da se predvidi, bilo je potpuno odudaranje od imidža koji su izvođači decenijama gradili. Pesme koje su inspirisane mučnim odrastanjem u getu, oskudicom i izbegnutim mecima ispraćene su karnevalski, uz festival boja i plesa. Od čitavog gangsterskog narativa, preostala je samo Eminemova kapuljača i simbolično klečanje koje je NFL zabranio.
Velelepna mikseta poslužila je više kao ukras, a njenu ulogu preuzeo je bend koji više priliči nekoj od scena iz mjuzikla La La Land.
Kventin Tarantino je braneći učestale slike nasilja u svojim filmovima, jednom prilikom rekao kako ne bi trebalo da idete na koncerte Metalike ukoliko vam smeta buka, a na poluvremenu Superboula je ton bio potpuno stišan. (ČT)
Straight Outta History
Eminemov album „Infinite“ i Snup Dogov album „Doggfather“ su mesec dana stariji od Džoa Buroa (oba albuma izaša 12. novembra 1996). Dreov album „Dr. Dre Presents the Aftermath“, nije od Buroa stariji ni dve nedelje.
A na terenu su bili jednako sveži kao buduće zaštitno lice lige.
Bili su, štono tviteraši retko dobro zapažaju, „lekcija afroameričke istorije“ i učinili su ovaj Superbol za klasu boljim i zabavnijim.
Najbolji nastup i 12 bodova Kendriku Lamaru, potez večeri: Eminemovo klečanje. (UJ)
POST SCRIPTUM
O budućnosti
Remsi su uspeli u onome što su postavili kao svoj jedini prihvatljivi cilj ove sezone, a to je osvajanje Lombardijevog tofeja. Odrekli su se velikog broja pikova, ograničivši svoj razvoj u nekoliko narednih godina, sve zarad osvajanja prstena koji će velikom broju ovih igrača biti prvi, a velike su šanse i poslednji, makar dresu ekipe iz Los Anđelesa. Remse čekaju ozbiljne promene i skraćivanje platnog spiska koji će ekipu ostaviti značajno oslabljenom. Ovogodišnji pohod na Superboul koštaće ih mnogo u narednim sezonama, ali makar će imati čime da se pravdaju. Metju Staford je konačno otklonio sumnje koje su ga kao senka pratile od početka karijere, dokazavši svima da u pravom okruženju sposoban za velika dela. Pitanje je samo, da li je njegova ambicija ovim trijumfom iscrpljena…
Bengalsi su u potpuno drugačijem i mnogo zahvalnijem položaju. Većina njihovih najboljih igrača će u narednim godinama igrati za relativno mali novac, što ima daje mogućnost da dodatno napreduju i pokažu da ova sezona nije bila samo splet srećnih okolnosti. (ČT)
Recept za šampionski tim?
Ovaj je Superbol precizan ogled da ne postoji jedan pravi recept. Bengalsi su draftovali mlade, genijalne igrače, dovodili opet mlade i pomalo odbačene, korisne igrače i napravili nukleus tima koji bi mogao da se, kada se pomnoži sa vremenom koje sledi, pretvori u suvo zlato.
Remsi su suvo zlato dali da na jednom mestu, baš sada ili nikada, okupe najbolje što su mogli da okupe. „All-in“.
Uspelo im je. I jednim i drugima zapravo. Jer je lako moglo da se završi i drugačije.
I nije uspelo nikome da odredi „recept“.
Može sve da bude idealno, a onda Odel Bekam Džunior loše zgazi, ili se Burou koleno zaglavi među nečijim nogama i svi idealni scenariji nestaju.
Šampionski timovi, uostalom, i nastaju u tim sekundama nepredviđenog. (UJ)
Jedvačekanje
Okončana je čudna i čudesna sezona, u kojoj nije postojao dominantan tim, u kojoj su se na kraju srela dva četvrta nosioca, u kojoj su tri poslednja plej-of vikenda rešena u ukupno tridesetak poena, u kojoj je MVP ponovo izleteo naglavačke iz doigravanja, a NFL pokazao zašto je istinski i jedini američki sport.
Bio je to i povratak u normalnost i trejler za njegovu budućnost, i vizit-karta na kojoj piše da ne mora da brine ni za svoju popularnost ni za svoje zvezde, ni posle Toma Brejdija i Arona Rodžersa.
Kad će taj septembar? (MP)
Tagovi
