Tridesete su baš zabavne, ali čekajte dok vidite šezdesete

„Da li si srećan?“

Ima li jednostavnijeg a težeg pitanja, osim ako niste Bil Gejts? Zapravo, to pitanje postavljeno je upravo najbogatijem čoveku sveta i osnivaču Majkrosofta, u „Pitajte me bilo šta“ na Redditu. Naravno da je kao iz topa odgovorio „Jesam“, ali trebalo je ubrzo posle toga, u tridesetominutnom razgovoru, da obrazloži i šta je to što ga čini srećnim.

Sad, kada čovek ima toliko novca, i kada ostaje upamćen u istoriji kao jedan od ljudi koji su nam promenili živote, to pitanje o sreći zvuči kao da ste pitali ribu kako joj je u vodi. Neko će reći da mu je lako da bude srećan s toliko novca.

Ali Gejts kaže da za ovu sreću o kojoj on govori nema potrebe da imate mnogo novca. Ili novca. Već samo drugačiji mentalni stav.

S poslovne strane, sigurno su njegove tridesete bile vrlo zabavne, posebno u poslovnom smislu.

Nedavno je postavio na Fejsbuku mudrost koju je spoznao tek s godinama: „Kada sam bio u svojim dvadesetim i ranim tridesetim, bio sam fantastičan po pitanju softvera. Nisam uzimao odmore niti vikende, niti sam bio zainteresovan za ženidbu (očigledno, to se promenilo kada sam sreo Melindu!)“.

Jer odmah posle tog odgovora „da“ na pitanje o sreći, dodao je: „Kada sam bio u tridesetim, nisam mislio da su ljudi u šezdesetim jako pametni ili da se mnogo zabavljaju. Sada sam otkrio sasvim suprotnu stvar. Pitajte me za dvadeset godina i reći ću vam koliko su pametni osamdesetogodišnjaci.“

Zapravo, nema veće istine u ovoj: ljudi postaju srećniji kada se razvijaju i rastu kao ličnosti, kada steknu iskustvo i mudrost, kada postaju svesni stvari koje su važne a koje nisu, a sve se to dešava kada malo zađu u one zrele godine koje se klincima čine toliko dalekim i sumornim. Neko će reći da su i deca sreća – što je u jednoj studiji kod nas bio prvi odgovor, ali Bil Gejts i za to ima kompleksniji odgovor.

„Neki su nedavno rekli da kada vidite da se vaša deca dobro snalaze u životu, to je nešto posebno, a kao roditelj se potpuno slažem. Ponekad poštovanje obaveza prema sebi, poput više vežbanja, uvećava vašu sreću.“

1. Ispratite svoje obaveze

On je onima koji su želeli da znaju šta ga čini srećnim naveo četiri svoje istine: posvećenost svojim obavezama, negovati stav davanja, odnošenje prema svome telu kao prema hramu i naravno – porodica na prvom mestu. A onda je to trebalo obrazložiti.

To da ljudi postaju pametniji kako stare, tj. postaju stariji, nije reč toliko o uvećanju intelektualnog znanja ili nagomilavanju bogatstva (mada će se oboje dogoditi pravljenjem dobrih izbora). Radi se o svesnom, bukvalno namernom odabiru i praćenju najvažnijeg – posvećenosti sopstvenim obavezama.

Možda se osećate zaglavljeni u ćorsokaku, lošim izborom posla, pogrešnom karijerom ili zbog osećaja da ste mogli da postignete nešto više i bolje, jednostavno nešto značajnije. Iako je, kako kaže Gejts, potpuno normalno postavljati sebi pitanja, preispitivati sopstvenu karijeru i sve (ne)postignuto ili mučiti se s motivacijom na poslu, ono što nije normalno jeste da te emocije ili osećaji ostanu trajno zarobljeni u najdubljim pukotinama našeg uma, kada znate da ste rođeni za nešto veće.

Ako se borite sa mislima „šta ako“, započnite svoje novo putovanje ovim pitanjem: Da li radim ono što želim – šta mi je najvažnije? U nekom trenutku čovek mora da prekine ciklus gutanja svojih želja i potiskivanja sopstvenog glasa iznutra, i da progovori o onome što je njemu važno.

Kada se pitate šta želite i kada iz dubine stomaka čujete „ovo je ono što hoću“, taj razboriti glas je glas istine koji treba da poslušate i da mu se celim srcem posvetite.

2. Daj(i)te

Pokojni motivacioni guru Džim Ron rekao je: „Samo davanjem ste u mogućnosti da primite više nego što već imate.“ Da se ne upoređujemo sa Gejtsom po količini novca koji daje. Ali, kada razmišljamo o tome zbog čega bogati nešto daju, treba da razmišljamo o sopstvenoj dobrobiti. Nauka je potvrdila da je davanje ono zbog čega se osećamo srećnim, da je dobro za naše zdravlje, da budi zahvalnost. Jedan izveštaj Harvardove škole biznisa čak je imao zaključak da je emocionalna nagrada najveća kada naša velikodušnost ima veze s drugima, kao što je učestvovanje u nekoj kampanji. Ali nije sve samo u davanju novca, jer velikodušnost nije samo finansijska. Pozitivni efekti postoje i kod „davanja“ vremena, posvećivanja (biti mentor nekome), podržavanja u nekoj nevolji ili u borbi protiv nepravde, i uopšte imanja stava „ljubaznost se isplati“.

3. Vaše telo je važno

Gejts kaže da vežbanje vodi do sreće. On je posvećeni igrač tenisa, obožava ga. Pokazalo se da vežbanje poboljšava vaše raspoloženje i smanjuje osećaj depresije, anksioznost i stres. Nije potrebno ići obavezno u teretanu i odlaziti na neki sport. Sasvim jednostavne vežbe su dovoljne, bez obzira na intenzitet ili trajanje, važno je samo da imate osećaj da nešto radite za svoje telo dobro. Jedna studija na osobama sa depresijom pokazala je da vežbanje bilo kojeg intenziteta znatno smanjuje osećanje depresije. U stvari, to redukuje depresivno raspoloženje deset ili trideset minuta odmah posle fizičke aktivnosti.

4. I naravno, porodica na prvom mestu

Kao što je i sam Gejts rekao, prioriteti su mu se promenili s godinama i preusmerili na porodični život i na poseban osećaj kada posmatra svoju decu kako se razvijaju u uspešne ljude. Odluka da porodica ne bude ispred posla ili makar u njegovoj ravni može mnogo da košta takvog čoveka. Naučna analiza uzroka koji vode do smrtnosti na radnom mestu na spisak su uvrstila i „prekovremeni rad“ i „sukob između posla i porodice“ kao uobičajen izvor stresa na radnom mestu koji uništava zdravlje američkih radnika. Ako je ravnoteža između posla i života postala stvar krivice jer mislite da će trpeti vaš posao ili karijera, rešenje je jednostavno: prvo postavite granice preko kojih se ne ide i ne pregovarate u slučaju porodičnih prioriteta, a onda iste stroge granice postavite i u slučaju posla.

Imati čvrste granice, tj. znati šta vam je važno i od čega nećete odstupiti kod bukvalno svake životne oblasti na kraju će vaš život učiniti više fokusiranim, efikasnijim, pa i u poslu. A deca će voleti što su mama i tata došli kući na vreme da bi prisustvovali predstavi ili utakmici, ili ih odveli na engleski. Život može da bude lep kada je uređen.