Predsednik Bugarske Rumen Radev sa lakoćom je odbranio mandat u drugom krugu izbora. To je i pobeda reformskih snaga kojima sada rastu šanse da formiraju Vladu i pokrenu zemlju sa mrtve tačke, piše Dojče vele.
Radev (58) je u drugom krugu izbora u nedelju dobio oko 65 odsto glasova, dok je izazivač Anastas Gerdžikov privukao 33 odsto glasova.
Radeva, koji ima čin brigadnog generala, na izborima su podržale nove političke snage koje su prošle nedelje dobile parlamentarne izbore, te Socijalisti. Konzervativci bivšeg premijera Bojka Borisova i turski Pokret za prava i slobode podržali su Gerdžikova, rektora Univerziteta u Sofiji.
Izlaznost je u drugom krugu bila slaba, ispod 40 odsto. Iako još nema zvaničnih rezultata, razlika je tolika da je Gerdžikov odmah priznao poraz.
Bugari su glasali za „promene, raskid sa korupcijom, pljačkom i bezakonjem, za proterivanje mafije sa vlasti“, rekao je Radev. Dodao je da se mora sprečiti ekonomska i socijalna kriza ove zime.
Zamajac za reforme
Omiljeni predsednik Radev, kojem prvi petogodišnji mandat zvanično ističe u januaru, poslednjih godina je jedina konstanta bugarske politike. Ove godine su triput održavani parlamentarni izbori, jer nije bilo vladajuće većine u komplikovanom odnosu snaga stranke GERB Bojka Borisova, Socijalista i novih protesnih partija.
Pobeda aktuelnog predsednika dobra je vest za antikorupcijsku stranku „Nastavljamo promene“ koja je dobila parlamentarne izbore pre nedelju dana. Nju predvode „momci sa Harvarda“, dvojica ministara iz prelazne vlade – Asen Vasilev i Kiril Petkov.
Očekuje se da Radev upravo Petkovu da mandat za sastavljanje Vlade. Dva prelazna kabineta koja je predsednik do sada aminovao otkrila su brojne korupcionaške afere bivše vlasti Bojka Borisova.
Petkov je najavio kompromis sa potencijalnim koalicionim partnerima i, kao prvi cilj, smenu državnog tužioca Ivana Geševa kojeg smatra kočničarem korupcionaških procesa.
Rešenje spora sa Skopljem?
Pretpostavlja se da će se nove vlasti dohvatiti i rešavanja spora sa Severnom Makedonijom, čiji početak pregovora sa EU Sofija blokira zbog tobožnje „krađe“ istorije, jezika i identiteta. Prema nekim anketama, čak četiri petine Bugara podržava blokadu Skoplja, pa se stranka „Nastavljamo promene“ klonila ove teme.
Kako je pisao nemački Frankfurter algemajne cajtung, jedna od opcija je da nove vlasti u Bugarskoj povuku veto, te da se pitanje sporazuma sa Skopljem reši pre nego što Severna Makedonija, ako uopšte stigne dotle, uđe u EU.
Bugarska je takođe na vrhu EU po broju smrti od korone u odnosu na broj stanovnika, a ubedljivo na dnu po stopi vakcinacije. I to će biti posao za iduću vladu.