Trivan: Lokalne samouprave najčešće nemaju plan zaštite kvaliteta vazduha; Ministarstvo: Smanjenje zagađenja će nas koštati 2,4 milijarde evra

Ministar zaštite životne sredine Srbije Goran Trivan izjavio je danas da je resorno ministarstvo u vezi sa smanjenjem zagađenja vazduha uradilo sve što je u njegovoj nadležnosti, navodeći da su lokalne samouprave te koje su zakonski odgovorne za kvalitet vazduha na svojoj teritoriji, ali da većina nema plan njegove zaštite.

„Od 145 opština i gradova u Srbiji, od kojih je Ministarsvo tražilo da se izjasne da li su izradili planove kvaliteta vazduha, a koji su dužni da imaju po Zakonu o zaštiti vazduha, dobili smo odgovor od samo 66 lokalnih samouprava. Od toga je 29 navelo da će ove godine tek početi da meri kvalitet vauduha, 16 tek planira izradu mera za poboljšanje kvaliteta vazduha, a 21 se izjasnila da ne vrši merenje kvaliteta vazduha, niti planira izradu odgovarajućih planova“, kazao je Trivan agenciji Beta.

On je precizirao da je dopis lokalnim samoupravama o planovima za merenje kvaliteta vazduha poslat u novembru prošle godine, ističući da su odgovori „katastrofalni“ i da se to neće tolerisati.

„Inspekcija je zato dobila nalog da hitno ode u sve lokalne samouprave i na terenu proveri da li postoje planovi i da li se oni sprovode“, rekao je Trivan i naveo da će svi koji nisu izradili planove biti kažnjeni prema zakonu.

On je najavio da će u roku od desetak dana javnost biti upoznata sa detaljima inspekcijskog nadzora, odnosno sa time šta su lokalne samouprave uradile po pitanju smanjenja zagađenja vazduha.

Trivan je naveo i da je Ministarstvo uputilo zahtev opštinama i gradovima koji su najugroženiji da izrade plan kvaliteta vazduha i to su Niš, Kraljevo, Kragujevac, Sremska Mitrovica, Subotica i Kosjerić.

Dodao je da Ministarstvo po tom pitanju već sarađuje i sa rukovodstvom Valjeva, kao i Užica, gde će ove godine pomoći da se ugasi jedna od kotlarnica koja značajno zagađuje grad.

Objasnio je i da se nije ranije krenulo sa kažnjavanjem lokalnih samouprava u vezi sa postojanjem planova kvaliteta vazduha, odnosno tokom nešto više od dve godine postojanja Ministarstva zaštite životne sredine, jer gradovi i opštine u velikom broju slučajeva nisu imali kapacitete da sprovedu propise zbog manjka stručnih ljudi, ali pre svega zbog nedostatka novca.

Kako je ranije rečeno, po procenama Ministarstva zaštite životne sredine, Srbiju će smanjenje zagađenosti vazduha koštati 2,4 milijarde evra.

Trivan je kazao da se Ministarstvo zaštite životne sredine, i pre nego što je Zaštitnik građana pokrenuo postupak kontrole rada u vezi sa zagađenjem, bavilo zaštitom vazduha.

Podsetio je i da je 2018. inspekcija za zaštitu životne sredine uradila 83 nadzora emisije gasova, odnosno kalitet vazduha, a podneta je jedna prekršajna i 13 prijava za privredni prestup, dok su prošle godine urađena 94 inspekcijska nadzora i podneta jedna prekršajna i 12 prijava za privredni prestup.

Dodao je da je možda moglo i više, ali je trenutno premalo ekoloških inspektora zaštite šivotne sredine, njih oko 50, zbog čega se radi na povećanju tog broja za najmanje još oko 30 ljudi.

„Ono što smo kao Ministrastvo mogli da odmah uradimo za poboljšanje kvaliteta vazduha jeste akcija pošuljmljavanja, pa je tako 2018. pošumili 150 hektara, a prošle godine 131 hektar“, rekao je Trivan.

Kako je naveo, sa međunarodnim organizacijama prošle godine započet je projekat strategije zaštite vazduha, a priprema se i još jedan projekat zaštite kvaliteta vazduha.

Trivan je naglasio i da je Ministarstvo uradilo sve što je moglo, kako bi se poboljšao i zaštitio kvalitet vazduha, i mimo svojih ingerencija, predlažući mere koje su u nadležnosti ministarstava trgovine, saobraćaja, energetike, finansija.

Podsetio je da je predloženo da se do kraja ove ili 2021. godine zabrani uvoz vozila sa evro 3, a možda i evro 4 motorima, jer je saobraćaj jedan od najvećih zagarđivača.

„U Srbiju se godišnje uveze oko 150.000 polovnih automobila, a 62 odsto od toga su stariji od deset godina, najčešće sa evro 3 motorima“, podsetio je on, navodeći da zbog toga Ministarstvo daje podsticaje za kupovinu električnih i hibridnih vozila.

Trivan je kazao i da su najveći zagađivači u Srbiji, kao i svugde u svetu, termoelektrane, gradske toplane, individualne kotlarnice javnih ustanova, ali i porodične kotlarnice.

Dodatan problem je, kako je naveo, to što najsiromašniji sloj stanovništva za grejanje koristi loš ogrev kao što su otpadna ulja, gume, „koji dramatično zagađuju vazduh i kancerogeni su“.

„EPS ulaže stotine miliona evra u osavremenjivanje termoelektrane, kako bi se smanjilo zagađenje vazduha, ali to nije dovoljno i mora se brže i više uložiti“, kazao je Trivan.

Naveo je i da se od osnivanja Ministarstva zalaže za pravo građana da znaju sve informacije u vezi sa stanjem životne sredine u Srbiji.

„Informacije o kvalitetu vazduha dostupne su svakom građaninu na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine. To su jedine relevantne informacije o zagađenju vazduha u Srbiji“, kazao je on.

Smatra da pozivanje na svetske kompanije koje se bave procenama kvaliteta vazduha nije relevantno, jer su u pitanju sekundarne informacije, „što znači da nisu relevantne za detaljnu analizu i sa stanovišta tačnih podataka“, iako, kako je dodao, njihove projekcije mogu dati okvir u kome se kreće kvalitet vazduha u Srbiji.

„Ti podaci uglavnom nisu tačni zbog različite metodologije i Beograd nikada nije bio najzagađeniji grad na planeti“, kazao je Trivan.

On je dodao da niko ne poriče postojanje zagađenja vazduha, ali smatra da je sada najvažnije da se radi na tome kako da se ono smanji.

Trivan je zaključio da je Ministarstvo zaštite životne sredine, za nešto više od dve godine postojanja učinilo sve što je moglo u vezi sa žaštitom kvaliteta vazduha, u skladu sa svojim ingerencijama, istakavši da je spreman za sve predloge i sugestije, kao i za saradnju kako bi se stuacija dodatno poboljšala.  

(Beta)