Bio je vreo letnji dan, negde u julu ili avgustu 356. godine pre nove ere. Istoričari nisu do kraja sigurni za datum, general Fuller piše da je u pitanju 6. dan u mesecu, Entoni Everit da je u pitanju bio 20. jul. Tog dana do kralja Filipa na bojište su, prema prvoj teoriji, stigla tri glasnika. Jedan mu je javio da je njegova vojnička desna ruka, general Parmenion, do nogu potukao Ilire u bici koju su vodili. Drugi mu je javio da je njegov konj pobedio na Olimpijskim igrama u trci na sedam kilometara. Treći je stigao od kuće – javio mu je da se njegova žena Olimpija porodila i da je rodila zdravog dečaka. Proroci su žurno objavili da će Filipov naslednik biti veliki čovek, jer mu je početak života obeležen pobedama. Prema drugoj teoriji, Aleksandrovo rođenje poklopilo se sa događajem tog dana u Efesu – kada je do temelja spaljen Artemidin hram, a gatare su rekle da je to znak kako je negde na svetu upaljena baklja koja će svojom vatrom progutati celu Aziju. A jedna žena, epirska princeza, rođenje deteta i paljenje baklje mogla je da poveže kao neraskidivu vezu sa budućnošću – Aleksandrova majka, Olimpija.

Iako su obe legende najverovatnije proizvodi naknadne pameti, način na koji je Aleksandrov život povezan sa sudbinski velikim predviđanjima, dobro ilustruje da je od rođenja živeo život čoveka predodređenog za nešto. Kada se na to dodaju zapisi Plutarha, koji je tvrdio da je Olimpija od detinjstva učestvovala u orgijastičkim obredima sa potomcima bogova i da je svog sina ubeđivala u njegovo polubožansko poreklo, jasno je da je na Aleksandrovim plećima bio veliki balast očekivanja.

Takve je balaste obično lakše poneti kada ih poduprete znanjem.

U ranom detinjstvu Aleksandrov učitelj bio je Olimpijin rođak Leonida, čovek vrlo strog i sklon laskanju, naročito jer je voleo da pronađe paralele između mitoloških priča i Aleksandrovog života i okruženja, želeći da naglasi sličnosti između Ahila i Filipovog sina. Pored Leonide, na rano doba budućeg kralja uticala je i njegova dadilja Lanis, žena za čiju se porodicu Aleksandar čvrsto vezao i koja je učestvovala u njegovom gajenju. Kada je Aleksandar napunio 13 godina, kralj Filip kao učitelja za svog sina angažuje Aristotela. Aristotelov otac Nikomah jedno vreme je bio lekar na dvoru Filipovog oca, Aleksandrovog dede, a u trenutku kada je preuzeo brigu o Aleksandru, čuveni je filozof imao oko 40 godina. U selu Mijeza, kako piše general Fuller, radio je tri godine sa Aleksandrom, usadivši mu ljubav prema nauci, prema geografskim, istorijskim, botaničkim, medicinskim i filozofskim istraživanjima, uspevši da očuva njegovu dečačku radoznalost. Poklonio mu je primerak „Ilijade“ koji je Aleksandar prema istorijskim zapisima redovno čitao i svuda nosio sa sobom.

UZ SVAKI PRIMERAK NOVOG BROJA NEDELJNIKA DOBIJATE MAGAZIN „ISTORIJA“ NA POKLON

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.