Kada se jednom bude pisala istorija Nedeljnika… dobro, ako se ikada bude pisala istorija Nedeljnika, nekoliko datuma će biti upisano crvenim ili makar zlatnim slovima. Jedan od njih je i onaj oktobarski dan kada je na kioske izašao prvi broj, mada je bilo i nekoliko sastanaka po raznim kafićima i budžacima dok se ideja oblikovala.
Šest stotina šezdeset i četiri broja kasnije, slavimo 13. rođendan, primamo želje i čestitke i flaše vodke, hvala na pitanju, i svečano obećavamo da ćemo izlaziti makar još 13, pa da se na ovom istom mestu sretnemo i pogledamo u oči.
Nedeljnik je u međuvremenu baš porastao, iz njega je nastala i od njega se potom odmetnula, kao dete kad ode na fakultet, i jedna nova, prava, Velika priča; ali smo se trudili, nas nekoliko koji smo ostali iz prve ekipe i sve naše drage kolege koje su kroz Nedeljnik prošle (neki su nas u međuvremenu napustili i na onaj mnogo teži i nepovratni način; ali nas nikada nisu stvarno napustili), da svakog četvrtka izađemo sa najboljim pričama koje imamo.
Tako je bilo i ovog puta, pa vas na kiosku čeka i specijalno rođendansko izdanje Nedeljnika na povećanom broju strana, ali i knjiga „Alen Delon i srpski dobri momci“ Branka Rosića.
Pogledajte šta vas čeka u novom broju i pretplatite se na naše digitalno ili štampano izdanje.
Nedeljnik 665
„NOBELOVAC“ – U metamorfozi gospodina Andrića u druga Andrića, koja je i u seriji „Nobelovac“ eksploatisana, dve se stvari možda zanemaruju: jedna je njegovo jugoslovenstvo, a druga to što je uprkos svom samotnjaštvu tokom rata, ipak u to vreme ostvarivao prijateljstva koja će mu mnogo značiti. Na primer sa Markom Ristićem. Ipak, Milovan Đilas je decenijama kasnije pisao da je Andrić precenjivao opasnosti od novog režima: on je više bio potreban novoj vlasti nego ona njemu. Tekst Veljka Miladinovića sa naslovne strane novog broja.
LALIĆ – „U našoj modernoj istoriji postoje samo dva velika politička događaja. Osma sednica. Milošević. I 5. oktobar. Đinđić. I sve ovo između što danas živimo“, piše glavni urednik Veljko Lalić u uvodniku „Savršeni par osvetnika“.
PANOVIĆ – Ako Vučić ne da javno da se Tito ‘iseli’, a sigurno ne da ni da se Draža diže na Terazijama, da li tajno brani da se podigne konačno „Strela“? Ako miloševićevci izguraju spomenik njihovom idolu u Beogradu, to sigurno neće biti nikakva „strela“, nikakva metaforičnost. Ko ga vidi, znaće odmah da je to Sloba. Politička analiza Zorana Panovića.
PANTELIĆ – Početak rata na Bliskom istoku prošle godine i njegova eskalacija u poslednjih nekoliko meseci rezultat je slabosti vođstva u Jerusalimu i Teheranu, ali i praznine koja se kreirala na velikoj međunarodnoj šahovskoj tabli. Velika spoljnopolitička analiza Željka Pantelića u novom broju.
RAJKO GRLIĆ – Malo se toga, osim u brojkama godina, promijenilo između Krležinog i našeg vremena. Moralna i materijalna korupcija, sve manji broj ima sve više a sve veći sve manje, koketiranje vlasti sa fašizmom… ispričao je poznati režiser u razgovoru povodom premijere novog filma „Svemu dođe kraj“.
Tagovi
