Nema naznaka da bi mogle da se smire napetosti između Ankare i Atine. U subotu je grčki Generalštab saopštio da je tokom juna turska strana navodno 760 puta povredila grčki vazdušni prostor borbenim avionima i dronovima. Navodno su u devet slučajeva nadletana grčka ostrva, a 17 puta je došlo do simulacije napada.
Prema Atini, Turska je ove godine na sličan način četiri hiljade puta povredila vazdušni prostor. To je u više navrata osuđivala i Evropska unija.
Zvanična Ankara negira Grčkoj suverenitet nad brojnim ostrvima u istočnom Egejskom moru poput Lezbosa i Rodosa. Turska se požalila pred UN jer Grčka krši ugovore iz Lozane (1923) i Pariza (1947) time što ostrva koristi i u vojne svrhe.
U junu je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan podsetio Grke na ishod rata iz 1922. godine: „Pozivam Grčku da se drži međunarodnih sporazuma i da ne militarizuje ostrva. Ne šalim se, ozbiljan sam. Upozoravam Grčku opet da se dozove razumu i odrekne se snova, govora i akcija zbog kojih će zažaliti kao i pre stotinu godina“, rekao je Erdogan.
U Grčkoj se pak drže objašnjenja da je u pitanju odgovor na prisustvo desantnih brodova na turskom kopnu, koje je udaljeno svega nekoliko kilometara.
Ostrva kao trn u oku
U Atini se drže tumačenja prema kojem Turska nikako ne može da dovodi u pitanje suverenitet Grčke nad ostrvima. Čak ni da se žali zbog militarizacije. Jer, kako kaže Petros Liakuras, profesor međunarodnog prava sa Univerziteta u Pireju, Turska nije ugovorni partner iz Pariza, gde su za stolom bile pobednice Drugog svetskog rata kao i sile Osovine.
„Od ugovornih partnera niko se nije žalio“, kaže Liakuras za Dojčlandfunk. „Čak ni Sovjetski Savez ili današnja Rusija, u čiju je korist tada i bila predviđena demilitarizacija kako bi se obezbedilo da zapadne vojske ne budu prepreka na putu ruskih brodova u Sredozemno more.“
Suština spora je i u tumačenju pomorskog prava koje u principu garantuje i ostrvima pomorski pojas sa suverenitetom. To je ključno i kad su u pitanju ribarenje ili istraživanje sirovina na dnu mora. Turska to pravo poriče za grčka ostrva nadomak njene obale.
Poslednji put, u leto pre dve godine, ratni brodovi dve zemlje stajali su jedni naspram drugih. Taj sukob oko rudnih blaga u Egejskom moru uspeo je da spreči NATO svojim posredovanjem.
„Ili će se Turska i Grčka dogovoriti, što sada deluje malo verovatno, posebno nakon poslednjih verbalnih eskalacija“, rekla je Nele Mac-Lik, profesorka međunarodnog prava na Univerzitetu u Kilu, za Dojčlandfunk. „Druga mogućnost je međunarodni sud ili arbitraža. Ali, iskreno, i taj put deluje jednako malo verovatno.“
Erdogan veštački pravi krizu?
Mnogi poznavaoci prilika pokušavaju da rastumače otkud sada ovako oštar stav Turske. „Moglo bi se pomisliti da su ostrva militarizovana prošle nedelje – a u stvari su takva od šezdesetih godina“, podseća Ilhan Uzgel, profesor međunarodnih odnosa iz Ankare.
„Turska nikada nije rekla nešto o tome, a sad je odjednom to velika tema. Pa se poručuje da se ne šalimo, i slične preteće poruke. A ostrva su decenijama militarizovana. Utoliko je ovo veštačka kriza“, rekao je Uzgel za jednu nezavisnu internet-televiziju.
Mnogi povod vide u govoru grčkog premijera Kirjakosa Micotakisa pred američkim Kongresom u maju. Micotakis je tada pozvao SAD da ne isporučuju avione F-16 u „istočno Sredozemlje“. Time je aludirao na Tursku koja žudi da pribavi desetine ovih letelica.
To se desilo nakon Micotakisove posete Erdoganu. Zato je turski šef diplomatije Mevlut Čavušoglu rekao nedavno: „Dođu, smeškaju nam se u lice, grle nas. Onda se okrenu i na međunarodnom planu sipaju mržnju i laži i podmetačine protiv nas.“
Kako je dodao Uzgel u svojoj analizi, Erdogan bi rado bio na Micotakisovom mestu u Vašingtonu. „Nas čak i ne zovu u Belu kuću, a grčki premijer može da govori pred Kongresom. To je duboko pogodilo Erdogana“, kaže ovaj analitičar. Erdogan je posle govora rekao da Micotakis za njega više „ne postoji“.
Trka u naoružavanju
Vašington je stopirao prodaju sto komada još modernijih F-35 Turskoj nakon što je zemlja nabavila ruske protivvazdušne sistema S-400. Sada bi moglo biti da Grčka dobavi ove moderne avione pre Turske.
Dvadeset aviona, koliko hoće u Atini, bi sa pratećim troškovima koštalo vrtoglavih 3,8 milijardi evra. Procenjuje se da Grčka neće moći da ih koristi pre 2029. godine.
U Grčkoj su ove napetosti velika tema, svakodnevno su na naslovnicama. Pod Micotakisom su vojna davanja dostigla 3,8 odsto BDP-a, što je procentualno najviše u čitavom NATO. I deluje da to nailazi na podršku većine građana.
Skepsa prema Turskoj ima duboke korene, a podgrejana je invazijom na Kipar 1974. godine.
Sa druge strane, kako kaže profesor Uzgel, u Turskoj ima važnijih tema. „Grčko društvo je ubeđeno da bi Turska svakog trena mogla da zaposedne njihova ostrva. Naravno, to je i jer naš predsednik daje suvišne i kontraproduktivne izjave, ali razume se da nećemo voditi rat protiv partnera iz NATO.“
Tagovi
