Dok se gradio Novi Beograd, tamo 1963. godine, Beograd je bio nov. Bio je svež, mlad, romantičan. Beograd, beo i plav – Josip Skoblar, Spasoje Samardžić, Dragan Gugleta, Sreten Banović i drugi dečaci koji će postati gorostasi, igrali su fudbal kapriciozno, ne verujući u iluzije o veličini protivnika.
Tako su se za titule, pobeđivali u Evropi. OFK Beograd pobeđivao je Šimi iz Halea, Portdaun, pa Napoli… Posle majstorice u Marselju, Romantičari su pred sobom imali Totenhem.
A dvomeč sa Pevcima, koji su te sezone osvojili Kup pobednika kupova, nije ostao upamćen samo među 45 hiljada okupljenih Beograđana. Pamte ga i Englezi, a jedan od najvećih napadača Gordog Albiona posebno.
Džimi Grivs je na toj utakmici dobio crveni karton, a legenda kaže da je to prvo isključenje za igrače Spursa posle 40 godina. Grivs je postao i prvi isključeni Englez na međunarodnim utakmicama.
Jedan od najboljih strelaca engleskog fudbala, ponovo je u centru pažnje na Ostrvu. Pokrenuta je akcija da Grivs dobije titulu viteza koju je tokom karijere zaslužio.
Postigao je 377 golova na 554 utakmice za klubove u kojima je igrao i 44 gola na 57 nastupa za Gordog Albiona.
Dobio je jedan crvenki karton u karijeri. U Beogradu.
„Posle Slovana smo igrali protiv OFK Beograda. Bio je topli april, dobili smo topao doček navijača i sve sem toplog dočeka od protivničkog tima. Hteli su da iskoriste svoju šansu pred revanš na Vajt hart lejnu. Znali su da je jedini način da nas isteraju iz utakmice. To je jedina utakmica na kojoj sam isključen u životu. A nisam udario nikoga“, prisećao se Džimi Grivs.
On je govorio i o tome da je skaut Totenhema gledao majstoricu OFK Beograda i Napolija u Marselju i imao je šta da vidi – „ultra defanzivni tim, koji bije i koji ne dozvoljava protivniku da igra svoju prirodnu igru“.
„Leteli su đonovi i laktovi, startovi su dolazili sa zakašnjenjem na loptu, ali u pravo vreme da nas udare po nogama. U jednom vazdušnom duelu Bobi Smit je skočio sa Blagomirom Krivokućom i u skoku ga udario u stomak tako da je centralni defanzivac Beograđana pao na zemlju. Kada je ustao poželeo je da se osveti. Zaleteo se na mene, krenuo da me udari, ja sam se izmakao i pokušao da uzvratim. Pogodio sam ono što je i on – vazduh. Džon Vajt i Spasoje Samardžić su nas razdvojili. Iako nismo ni imali kontakt. Na moju nesreću, mađarski sudija je video kako sam pokušao da udarim rivala i isključio me je. Mislio sam da će isto uraditii Krivokući.
-Ime – pitao ga je sudija.
-Blagomir Srđan Krivokuća – odgovorio je.
Sudija je krenuo da upiše ime u svoj notes, ali je odustao i zatvorio ga. Ne znam zašto je odustao od prvobitne odluke.
Kada sam krenuo da izlazim sa terena, sa tribina su poletele flaše i voće. Bio sam slomljen, a moju emotivnu reakciju primetio je povređeni saigrač Klif Džons. Zagrlio me je, ali nije bilo pomoći – osećao sam se kao da sam ih ostavio na cedilu“, objasnio je Grivs.
Kaže legenda, da ipak Englezi nisu morali da budu zabrinuti na kraju meča.
Na kraju utakmice, zapanjujuća izjava upućena gostujućoj delegaciji Šandora Barča, inače predsednika takmičenja, odjeknula je stadionom JNA: „Ne treba davati toliki značaj ovom isključenju. Vi ćete svakako pobediti i u revanšu i proći dalje, a u finalu će Grivs već moći da igra…“
Bio je u pravu Barč, pobedili su Pevci i u finalu, savladan je Atletiko Madrid, a Grivs je dao dva gola.
Ali mu epizoda iz Beograda ostaje kao gorka uspomena.
Tagovi
