„U Boliviji se ponovo masakriraju Indijanci; zemlja se pretvara u brutalnu vojnu diktaturu“: Tekst iz Gardijana koji nudi drugačiju perspektivu o dešavanjima u Latinskoj Americi

Na sajtu Gardijana objavljena je kolumna Nika Estesa, profesora na Odseku za američke studije na Univerzitetu u Novom Meksiku i jednog od osnivača urođeničke organizacije „The Red Nation“. On pripada narodu Sijuksa, a u tekstu koji sledi on nudi novu perspektivu o dešavanjima u Boliviji koja su dovela do svrgavanja Eva Moralesa, ali i o onome što je usledilo kada se Žanine Anjez samoproglasila za predsednicu i uspostavila, prema Estesu, brutalnu vojnu dikaturu.

Estes piše o aparthejdu i teroru nad većinom, o simbolici koju je Morales nosio kao predsednik, ali i krvavim sukobima koji ne prestaju da odnose živote u Boliviji.

U Boliviju su se vratili masakri nad Indijancima. Ova tragedija ima istoriju – krvavi sukob, tačnije. Samoproglašena predsednica Žanine Anjez oživela je rasnu mržnju stare oligarhije i varvarsku praksu ubijanja Indijanaca, kolektivno kažnjavanje urođeničke većine koja čini naciju zato što se usudila da pruži otpor decenijama starom rasnom poretku aparthejda i opresije. Od svrgavanja prvog bolivijskog predsednika urođeničkog porekla Eva Moralesa, bezbednosne snage izvele su najmanje dva masakra nad urođeničkim narodom koji se pobunio protiv vojnog puča.

Svega dve nedelje otkako su se dokopali moći, postalo je jasno: ovo je desničarska, vojna diktatura. U zemlji poput Bolivije jasan dokaz za to su ubistva Indijanaca.

Vojska je 15. novembra otvorila vatru na mirnim demonstracijama u Kokabambi kada je stradalo osmoro ljudi i ranjeno desetine. Dan nakon masakra u Kokabambi, 16. novembra, Anjez je izdala dekret kojim se policija i vojska izuzimaju od krivične odgovornosti u operacijama „obnove poretka i javne stabilnosti“. Uz punomoćje da se ubija po slobodnoj volji, bezbednosne snage su ispratile direktivu okrutno.

Prošlog utorka su na gasno postrojenje Senkata u El Altu zapljuštali meci i suzavac. Ubijeno je osmoro, a desetine ranjeno. A Anjez nije stigla ni do druge nedelje na predsedničkoj funkciji.

Dva dana kasnije u La Pazu, bezbednosne snage su na posmrtnu povorku sasule gumene metke i suzavac. Kovčezi žrtava stradalih u masakru u Senkati pali su na zemlju, a ljudi koji su ih nosili se uskomešali u panici. Porodice i zajednice već ophrvane tugom ponovo su ponižene.

Zvaničan broj žrtava otkada su protesti počeli procenjuje se na više od 30, desetine ljudi je nestalo, više od 700 povređeno, a skoro hiljadu uhapšeno. Urođenici u Boliviji su glavne mete ovog rasističkog nasilja kojim orkestrira država.

Kada je poslednji put država stajala iza ubistva ovolikog broja Indijanaca, aktuelni lider bolivijske opozicije Karlos Mesa nalazio se na mestu potpredsednika. Više od 60 pripadnika urođeničkog naroda Ajmara ubijeno je 2003. godine u „Plinskom ratu“. Plan predsednika Gonzaloa Sančeza de Lozada da naftu i gas izveze u SAD preko konzorcijuma multinacionalnoh korporacija – nastavljajući tako vekovima dugu tradiciju haranja nacionalnih resursa za tuđe interese – doveo je do pobune, a narod je zahtevao nacionalizaciju bolivijskog ugljovodonika i izvršio pritisak na predsednika da podnese ostavku.

„Ne mogu da prihvatim ubijanje kao odgovor na pritisak“, rekao je Mesa 2003. godine posle masakra. Po svemu sudeći, sada misli drugačije.

Pošto ga je Evo Morales na ovogodišnjim izborima 20. oktobra porazio, Mesa je prvi priznao Anjez za predsednicu, ostavši nem na njene autoritarne ispade, savez sa hrišćanskom desnicom i masakrima urođeničkih naroda koji su učestvovali u protestima. Drugi su lekciju naučili iz haosa koji desnica potpiruje i pomirenosti liberala.

„Iza svakog umerenog liberala stoji fašista“, istakao je u jednom intevrjuu o Mesi srvgnuti potpredsednik Bolivije Alvaro Garsija Linera.

Prisutni su i odjeci starih bolivijskih diktatura koji ilustruju da autoritet Žanine Anjez ne potiče iz moći koju joj je dao narod, već sa kraja puške. Nasuprot predsedniku urođeničkog porekla koga se rešila, ona nije izabrana i građanstvo nije dalo dozvolu da se ona kruniše za predsednicu. Eva Moralesa je predsednikom imenovala skupština, tri puta, a njoj je na grudi predsedničku lentu stavio vojni general.

Poslednji put je u Boliviji predsednik ovako inaugurisan 1980. godine posle vojnog puča. Tada je general Luis Garsija Meza uspostavio vojnu diktaturu pošto je izvršio atentat na socijalističkog lidera Marsela Kirogu Santa Kruza i masakrirao desetine rudara urođeničkog porekla.

Želja da se svrgnu Evo Morales i urođenički društveni pokreti koji su mu dali moć tinjala je godinama. Prvi pokušaj državnog udara dogodio se 2008. godine kada je Media Luna, opozicioni blok sačinjen od četiri područja na istoku zemlje u kojima preteže stanovništvo evropskog porekla, pokušala da se otcepi od Bolivije. Rasistički separatistički pokret iznikao je usred izrade nacrta novog ustava koji je Boliviju identifikovao kao višenacionalnu državu u kojoj urođenički narodi imaju jednak status i kontrolu nad prirodnim resursima. Ovu oblast zapalile su pobune sa ciljem da se zemlja podeli u dve savezne države: jednu imućnu kojom će dominirati potomci Evropljana i koja će biti dom naftne i industrije gasa, i onu drugu u kojoj će živeti siromašni urođenici. U desničarskim protestima protiv resursnog nacionalizma i okončavanju aparthejda život je izgubilo 20 urođenika.

Uloga SAD u produbljivanju rasnih podela je neupitna.

Poslednji talas antiindijanskog nasilja ispinovan je kao samoodbrana. Ministar unutrašnjih poslova Arturo Muriljo koga je imenovana Anjez želi da krivično goni i pritvori Eva Moralesa za terorizam i podsticanja na pobunu pošto je navodno naredio blokiranje bolivijskih gradova. Ipak, svedočenja preživelih iz masakra u Senkati govore drugačiju priču. Tokom saslušanja Međuameričke komisije za ljudska prava održanog krajem protekle nedelje, sestra jednog od muškaraca koga su ubile bezbednosne snage navela je da je u zatvoru mesto Žanine Anjez, Karlosu Mesi, Luisu Fernandu Kamaču, pripadniku hrišćanske desnice sa kojim Anjezova šuruje, i Arturu Murilju. Njen brat je, posvedočila je, ustreljen dok je pešačio na posao.

Da li će mrtvi i ranjeni dobiti pravdu je otvoreno pitanje.

Iako je zakonodavno telo odobrilo raspisivanje novih izbora, ova odluka podrazumeva ozbiljne kompromise i male šanse da Žanine Anjez popusti u svojim namerama da zadrži moć. Ukratko, mogućnost „slobodnih i poštenih izbora“ je tanana u trenutnim okolnostima kada autoritarna vlada nekažnjeno masakrira urođeničke narode, zatvara lidere socijalnih pokreta i krivično goni za terorizam i izdaju sve one koji se tome suprotstave.

Vlada, zaista, brutalna diktatura.

Urođenički pokreti u Boliviji su 14 godina razbijali čaroliju koja je kolonijalnoj oligarhiji i eliti evropskog porekla pružala nedodirljivost – i oni još uvek predstavljaju značajan izazov. Predsednik urođeničkog porekla bio je dokaz da i skromni ljudi na zemlji mogu da vladaju. To je njihov neoprostiv greh.