Kamala Heris je često tokom karijere probijala led. Sada je prva žena na potpredsedničkoj funkciji u Sjedinjenim Državama. A uz to i prva koja „nije bela“. Da li će uskoro postati i prva žena na čelu Amerike, pita se DW u svojoj analizi.
Jasna je politička računica koju je imao novoizabrani predsednik Sjedinjenih Država Džo Bajden nominujući Kamalu Haris za potpredsednicu. Teže je odrediti za šta se ona zaista zalaže.
Za najviše četvrt veka, beli Amerikanci neće više predstavljati većinu u zemlji. Već sada sve više birača nema korene u Evropi već u Aziji i Africi. Nominovanjem Kamale Haris je „stari beli čovek iz Delavera“ hteo da pokaže da je razumeo znakove vremena.
Majka Kamale Haris, Šajamala Gopalan, bavila se medicinskim istraživačkim radom. Emigrirala je 1960. iz Indije u SAD. Kamalin otac, profesor ekonomije Donald Haris, potiče sa Jamajke. Roditelji su se rastali kada joj je bilo sedam godina.
Kamala je sa sestrom Majom rasla uz majku, najpre u kanadskom Montrealu, gde je majka učestvovala u istraživačkom projektu. Kasnije se porodica vratila u njen rodni Ouklend u Kaliforniji.
Ključna iskustva izopštavanja
Kamala Haris često napominje da je zbog porekla sedamdesetih u Kaliforniji imala iskustva marginalizovanja koja su snažno uticala na nju. Ali borbeni duh njene majke, koja je bila angažovana u pokretu za građanska prava na Univerzitetu Berkli, bio je isto tako ključan za nju.
„Majka nas je formirala kao snažne žene“, navodi Kamala Haris u autobiografiji „The Truths We Hold“. Dodaje da je majka ćerkama govorila: „Nemojte samo da sedite i da se žalite. Uradite nešto!“
Taj roditeljski savet je Kamala Haris očito shvatila doslovno. Studirala je politikologiju i ekonomiju na Univerzitetu Hauard u Vašingtonu, a potom prava u San Francisku. Godine 1990. počinje da radi u državnom tužilaštvu. Ubrzo je stekla glas borbene žene sa hirurški britkom pameću.
U spomenutoj autobiografiji opisala je kako je rana iskustva izopštavanja pretvarala u ambiciju da bude prva. Tako je 2003. postala prva žena na mestu okružnog tužioca u San Francisku.
Sedam godina kasnije se kandiduje za mesto generalnog prokuratora, osobe koja sa nekom vrstom ovlašćenja ministra pravde i državnog pravobranioca, zadužene za kontrolu pravosuđa u Kaliforniji. Izabrana je između šest kandidata. Dala je zakletvu i preuzela dužnost januara 2011. I tu je bila prva žena ikada na funkciji.
Neka stanovišta su sporna
Po stanovištima koja je zastupala, Haris nije lišena kontroverzi. Sa jedne strane je protivnik smrtne kazne, a sa druge se zalagala za to da se roditelji dece koja hronično izostaju sa nastave budu kažnjeni zatvorskom kaznom do godine dana. Time je okrenula protiv sebe levo krilo Demokratske stranke.
Neki joj prebacuju što je u Kaliforniji 2014. i 2015. odbila da istraži smrt dvojice crnaca nakon što su na njih pucali policajci. Levičari u SAD su skeptični i jer Haris nikada nije bila odlučna pobornica zdravstvenog osiguranja za sve.
Pre pet godina se kandidovala za Senat. Imala je široku podršku američkih Demokrata. Nju su podržavali i tadašnji predsednik Barak Obama i njegov zamenik Džozef Bajden. Ona je bila druga osoba crne kože koja je januara 2017. ušla u Senat.
Kamala Haris je od 2014. udata za jevrejskog advokata Daglasa Emhofa, koji ima dva deteta iz prethodnog braka. Ona je bila bez dece.
Stalno se govorilo o njoj kao o mogućoj kandidatkinji za predsednicu Sjedinjenih Država. Kada se 2019. kandidovala, bila je najpre favorit u odnosu na ostale kandidate kao što su Bajden i Sanders. Ali tokom godine je izgubila široku podršku pa je povukla kandidaturu u decembru.
Tek je početkom marta podržala Bajdena – kada su sve ostale žene ispale iz trke za demokratskog kandidata. Iako je u kampanji za nominaciju imala nekoliko verbalnih okršaja sa Bajdenom, on ju je nominovao kao svoju potpredsednicu.
Možda prva predsednica
Kandidat za potpredsednika oduvek je bio taktički biran – tako da privuče one glasove koje sam predsednički kandidat ne može. Pa ipak, u slučaju Kamale Haris izbor ima daleko veću težinu.
Džo Bajden će na dan inauguracije imati punih 78 godina i postaće najstariji predsednik u američkoj istoriji. Moguće je da neće uspeti da iznese mandat do kraja. U tom slučaju bi Kamala Haris zauzela Ovalni kabinet i postala prva žena koja vodi Sjedinjene Države.
Tagovi
