Prvi put se nisam razočarao kada me je neko odbio. Čitao sam poruku: “Plenum je odlučio da ne možete prisustvovati plenumu, ali možete doći i biti naš gost na Filozofskom fakultetu.” To je podrazumevalo i naravno priču za VP posle koje mi je mnogo toga bilo jasnije i zašto je ovaj studentski pokret uspeo i potpuno promenio Srbiju.
Na ulazu u fakultet dočekuje me jedan od momaka, studenata u blokadi, i sprovodi me do njihove kancelarije na Filozofskom fakultetu. Na fakultetu je užurbano, petak je, za neki sat u Beograd će doći na desetine hiljada studenata iz Srbije. Duž spratova i hodnika postavljeni su kreveti za goste. Svečano-revolucionarna atmosfera kao iz ratnih filmova koje sam gledao kao klinac. U kancelariji me dočekuje nekoliko studenata koji u ovom prostoru spavaju, jedu, spremaju odluke, maršute, ali i uređuju blokaderski samizdat koji će mi pokazati na kraju razgovora. Nikada nisam video takvu impresivnu kulturu dijaloga koja je opstala i posle više od tri meseca blokade. Nema upadanja u reč. Na reč se čeka dizanjem prsta, a tu je čitava “leksika” koja i van plenuma “živi” kao opšte pravilo komuniciranja. Tu su znakovi rukama koji menjaju aplauze, traženje reči, replike, direktne replike, neslaganje…
Studenti Filozofskog u blokadi se ne potpisuju, ne daju identitet ni u medijskim gostovanjima, i sve je to zbog tog “armiranog” jedinstva jednakih koje je stvorilo tako moćnu revoluciju. Studenti su osvajali disciplinom, onim čišćenjem trgova i ulica posle svojih okupljanja, empatijom, mobilnošću, ali i duhovitošću. Sve sam to dobio na kratkom kursu na jednom od spratova Filozofskog fakulteta u razgovoru koji smo morali da počnemo onim što je zaštitni znak od nulte tačke njihove akcije – plenumima.
Plenumi – prednosti direktne demokratije
Student 1: Plenum, zašto smo se baš odlučili na takav način odlučivanja putem direktne demokratije? Zato što smo videli u prošlosti da su određeni studentski pokreti ili pokušaji studentskih pokreta, padali baš zbog toga što se određeni pojedinci izdvoje i onda vlast može da ih uceni, slomi, potkupi. Mi smo shvatili da je ovo veće od svih nas i da nama nije potreban vođa, da odluke moramo da donosimo zajedno, da svako ima pravo da kaže, da predloži, da je svačiji glas jednak. I zbog toga smo se odlučili na plenum dvadeset i devetog novembra u Rektoratu. Plenum je odabran i jer su odluke koje donosimo legitimnije, da svako može da učestvuje. Čak i da izglasa kraj blokade. Ovih dana se dosta priča o tome kako smo mi neka agresivna manjina i slično. Ali svi mogu da kažu šta žele pa i ako se skupi dovoljan broj studenata koji ne žele da učestvuju u blokadi, koji ne žele da blokada opstane, postoji i ta mogućnost na plenumu.
Student 2: Uviđamo i da ovaj vid direktne demokratije nije nešto što je sada samo među studentima. Aktivno se širi i van fakulteta i primećujemo koliko je zapravo ključno da ni u jednom trenutku ne izdamo ono sa čim smo počeli.
Student 3: Hteo bih samo da dodam da se plenum zaista pokazao kao jedno izuzetno legitimno telo. Zato što se pokazalo da Srbi tradicionalno imaju mišljenje i vole svoje mišljenje da ističu, mada često do sada nisu znali šta sa tim mišljenjem da rade. Plenumi, kao doduše i zakonom prepoznati narodni zborovi, jesu prostor na kome sva mišljenja mogu da se izraze, gde mogu da se uvaže i gde jednostavno demokratskim glasanjem može da se odluči pravac u kome ćemo krenuti dalje.
Plenum svoj legitimitet crpi iz toga što su zaista svi pozvani da učestvuju. Mi i ovih dana svedočimo toj samoprozvanoj većini, mada ne znam odakle im pravo da se tako zovu, jer mi nismo pretendovali nikada na tome da kažemo da smo mi većina, ali smo bili otvoreni za saradnju sa svima koji imaju šta da kažu.
Ceo tekst pročitajte ovde.
BONUS VIDEO:
Tagovi
