U čijim rukama je sudbina Jermena u Nagorno-Karabahu?

Nebo nad Nagorno-Karabahom se ovog septembra ponovo užarilo.  Nije to bilo zbog vatrometa povodom proslave dana nezavisnosti Jermenije, nije ni zbog Krstovdana do koga oni posebno drže, a najmanje je u slavu opšteg mira i prosperiteta naroda (jer toga tamo nema). Pravi razlog je novo isplivavanje na površinu višedecenijske ili čak viševekovne netrpeljivosti i sukoba koji s vremena na vreme probudi teške uspomene i strah od novog velikog krvoprolića.

Azerbejdžan je 19. septembra pokrenuo „antiterorističku akciju“  u Nagorno-Karabahu, regionu oko kojeg se već decenijama spori sa Jermenijom, i oko kojeg su dve zemlje već tri puta potezale oružje. Na snimcima koji su tog dana obišli svet, jasno su se videle eksplozije i rušenja, a gradove su nadletrale bespilotne letelice uz pratnju sirena za vazdušnu opasnost. 

Napad se desio usled eskalacije krize izazvane blokadom „republike Arcah“, samoproglašene države pod upravom Jermena na teritoriji Nagorno-Karabaha.  Vlada Azerbejdžana je uspešno blokirala koridor Lačin koji je ključan za snabdevanje hrane i lekova Jermenskog stanovništva u toj oblasti, ostavljajući ih bez vode, struje i drugih osnovnih životnih potrepština. Okidač za akciju je, po rečima azerbejdžanskih vlasti, bila smrt šestoro ljudi, među kojima su i četiri policajca, nakon eksplozija jermenskih mina u utorak ujutru.

Primarni cilj ofanzive bio je razoružavanje i proterivanje jermenskih separatističkih snaga, koje Azerbejdžanci smatraju teroristima.

„Ilegalne jermenske oružane snage moraju da podignu belu zastavu, da predaju oružje i da se ilegalni režim raspusti. U suprotnom, antiterorističke operacije će se nastaviti do kraja“, saopštilo je azerbejdžansko predsedništvo.

Ministarstvo odbrane Azerbejdžana je isticalo da se oružje nije koristilo protiv civilnih položaja, već samo protiv oružanih snaga pod Jermenskom kontrolom. Ipak, čelnici Arcaha tvrdili su suprotno.

„Gađali su i vojne i civilne objekte“, rekao je za Gardijan Artak Beglarijan, bivši savetnik vlade samoproglašene republike Arcah. „Napadali su duž cele granice, ne samo kod Stepanakerta već u svim regionima.“

Jermeni su brzo položili svoje oružje. Sporazum o prekidu vatre postignut je već nakon 24 časa uz, kako kaže uprava Arcaha, posredstvo i garanciju Rusije. Na taj način je potencijalno sprečen širi rat, ali je i dugoročno ugroženo postojanje tamošnje etničke jermenske enklave. Sporazum je stupio na snagu u 13 časova po lokalnom vremenu i uključuje obaveze da lokalna jermenska vlada raspusti svoju vojsku.

Zvaničnici u Stepanakertu i Bakuu potvrdili su da će se predstavnici sastati u Jevlahu radi pregovora. Azerbejdžan, koji je tražio raspuštanje lokalne vlade Arcaha, rekao je da će razgovori uključivati planove za reintegraciju te „države“. 

Azerbejdžanski predsednik Ilham Alijev se odmah po postizanju dogovora obratio građanima rekavši da je Azerbejdžan ponovo uspostaviio svoj suverenitet u Nagorno Karabahu. 

Jermenski premijer Nikol Pašinjan izjavio je u sredu da podržava prekid vatre i da je veoma važno da se desio tako rano. „Nadamo se da se vojna eskalacija neće nastaviti, jer je u sadašnjim uslovima veoma važno obezbediti stabilnost i zaustaviti borbena dejstva“, rekao je Pašinjan u televizijskom obraćanju Jermenima.

Za to vreme, protesti u jermenskoj prestonici Jerevanu nastavljeni su uprkos najavi prekida vatre. Hiljade ljudi okupilo se na centralnom trgu da izraze svoj bes prema Pašinjanovoj vladi zbog „nesposobnosti da zaštiti svoj narod“.

Procenjuje se da je najmanje 200 ljudi poginulo, i da je više od 400 ranjeno tokom ove dvadesetčetvoročasonve operacije, dok je oko 2000 ljudi, od toga polovina dece evakuisano iz gradova na koje je otvorena vatra.

Konačni pregovori o razrešenju trenutnog stanja zakazani su za četvrtak 21. septembra.