U Francuskoj se danas održava prvi krug vanrednih parlamentarnih izbora, na kojima će oko 49 miliona Francuza birati 577 predstavnika u parlamentu.
Na izborima koje je Emanuel Makron neočekivano raspisao nakon poraza njegovih saveznika na evropskim parlamentarnim izborima, najveće šanse prema anketama ima desničarska stranka Nacionalni savez (RN) Marin le Pen.
Prema predizbornom istraživanju lista Les Echoes, podrška RN se poslednjih nedelja povećava, tako da ona danas iznosi oko 37 odsto. Druga anketa sprovedena za BFM TV procenjuje čak i da bi krajnje desničarska partija mogla da osvoji apsolutnu većinu i samostalno formira vlast.
Sa druge stgrane, ankete pokazuju da bi levičarska koalicija Novi narodni front (NFP), na čelu sa strankom Nepokorena Francuska, mogla da osvoji do 28 odsto glasova, dok Makronov centristički blok ostaje na oko 20 odsto.
Kako prenosi list Figaro, do podneva je izlznost bila 25,9 odsto. Na prethodnim izborima 2022. godine, izlaznost je na istom preseku bila 18,4 odsto birača.
nacionalni savez kao pretnja demokratiji
Nacionalni savez je često u prošlosti propagirao antisemitske, homofobične i rasističke stavove zbog čega je mnogi smatraju pretnjom po demokratiju koju je trebalo držati podalje od političkog mejnstrima.
Dok je Marin Le Pen, ćerka Žan-Mari Le Pena, provela veći deo protekle decenije radeći na omekšavanju imidža stranke, okosnica njene politike je i dalje izrazito negativan stav prema imigraciji i takozvanoj islamizaciji društva.
Stranka je obećala da će drastično smanjiti imigraciju, da će zabraniti obavljanje određenih državnih poslova osobama sa dvojnim državljanstvom, i da će raditi na ukidanju Makronove penzione reforme.
„Pobeda nam je na dohvat ruke, pa hajde da iskoristimo ovu istorijsku priliku i izađimo i glasamo“, napisala je Le Pen na društvenim mrežama.
francuska nakon izbora
Analitičari ocenjuju da će, s obzirom na tri dominantne opcije kojima se predviđa osvajanje najviše glasova, rezultat izbora biti nestabilan i polarizovan parlament. gde bi konsenzus između većih blokova krajnje desnice i levice i manjeg broja Makronovih saveznika bio gotovo nemoguć, što bi dovelo do političke paralize.
Ako RN osvoji većinu, šef stranke 28-godišnji Džordan Bardela, mogao bi da postane premijer i primorao Makrona na teško zamislivu kohabitaciju.
Makronova šokantna odluka da raspiše parlamentarne izbore izazvala je neslaganje među njegovim saveznicima, a pred Francusku stavila neizvesnu budućnost . Uprkos negodovanju, Makron je ostao pri svojoj odluci, želeći da da priliku građanima da se suoče sa nadolazećom ekstrmno desničarskom politikom koju Naionalni savez zagovara.
Predsednik je insistirao da će odslužiti ostatak svog drugog mandata do 2027. godine, bez obzira na to koja partija pobedi.
Zvanična kampanja za izbore u prvom krugu završena je u petak u ponoć. Nakon današnjeg glasanja, kampanja će se nastaviti u ponedeljak i trajaće još pet dana pre nego što birači budu pozvani na birališta za poslednji, odlučujući krug 7. jula.
Tagovi
