Izraelci su „prodali“ svetskoj političkoj praksi priču o tome da rat koji vodi mala zemlja mora da bude kratak, vrlo kratak, najduže do jedne nedelje. Ako se oduži, troškovi rata, prekid normalnog funkcionisanja ekonomskog života i društvene protivrečnosti prete da stvore štetu koja je veća od svake koristi, naravno pod pretpostavkom da se ne vodi odsudni boj u odbrambenom ratu. Izraelci su 1967. godine vodili Šestodnevni rat u skladu sa odnosom cena–efikasnost. Udarili su iz vazduha iznenada po aerodromima okolnih država i zatim su tenkovi krenuli u juriš.

Ratovali su oktobra 1973. godine dvadesetak dana, ali tada se Izrael našao pod udarom. U južnom Libanu 2006. borili su se 34 dana.

U istoriji Cahala ima malo „neradnih“, pardon, „neratujućih“ dana, ali ostali konflikti bili su niskog intenziteta – suzbijanje Intifade, odbrana od raketnih udara Palestinaca i sve ostale krize tražile su da se provede samo aktiviranje dela armije.

Zato rat za Gazu predstavlja slučaj bez presedana sa 15 i po meseci rata do sada, ako se održi primirje. Posle terorističkog akta Hamasa 7. oktobra 2023. godine, prve reakcije Cahala bile su uvođenje u borbe avijacije, zatim dalekometne artiljerije i od 27. oktobra ušli su u sektor Gaza. Zvanično primirje je na snazi od 19. januara u 8 časova i 30 minuta, ali Hamas nije poštovao dogovor da objave imena tri taoca koja će da puste i Cahal je dejstvovao po Gazi i navodno ubio 13 Palestinaca.

CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 23. JANUARA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.