U Hrvatskoj je od ponoći na snazi izborna tišina uoči nedeljnih predsedničkih izbora na kojima će učestvovati osam kandidata.
Uverljivi favorit je aktuelni predsednik Zoran Milanović (58), koji je u trku za novi petogodišnji mandat ponovo ušao kao kandidat opozicione Socijaldemokratske partije (SDP) i partnera s levog centra i centra.
Predizborne ankete predviđaju da Milanović u nedelju neće uspeti da osvoji više od 50 odsto glasova izašlih na birališta, koliko je potrebno za pobedu u prvom krugu, već da će se u drugom krugu suočiti s kandidatom vladajuće Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) Draganom Primorcem kojeg je nazvao “lažnim kao novčanica od 13 evra i dosadnim kao prijateljska utakmica”.
Pravo glasa ima gotovo 3, 8 miliona birača od kojih je oko 250.000 aktivno registrovanih u inostranstvu. Za izbore će biti otvoreno više od 6.750 biračkih mesta.
Izborna tišina trajaće do zatvaranja birališta u nedelju u 19 časova kada se očekuju i prvi rezultati izlaznih anketa.
Državna izborna komisija počeće da objavljuje prve rezultate od 20 časova.
U hrvatskoj javnosti Milanović se u pet godina predsedničkog mandata učvrstio na poziciji najoštrijeg kritičara vlade premijera i predsednika HDZ Andreja Plenkovića. U kampanji je uglavnom prozivao Plenkovića i HDZ za sistemsku korupciju i ugrožavanje demokratije, predstavljajući se kao jedina brana nameri HDZ da ovlada institucijama.
Na predizbornom skupu u Zagrebu istakao je važnost lojalnog odnosa sa saveznicima, ali uz očuvanje nacionalnih interesa, naglašavajući da je Hrvatska deo Zapada. On se, međutim, ponovo usprotovio slanju hrvatskih vojnika „u tuđe sukobe“, misleći na Ukrajinu.
I dok Milanović kritikuje Plenkovića da bespogovorno sluša Brisel, premijer je više puta optužio Milanovića za kršenje Ustava zbog kandidature za premijera na poslednjim parlamentarnim izborima i da je ruski igrač koji svojim potezima narušava krediblitet zemlje u EU i NATO.
S istom retorikom nastupao je i kandidat Dragan Primorac (59), iza kojeg stoji HDZ i partneri s desna. On je u kampanji ponavljao premijerove tvrdnje o Milanoviću kao ruskom igraču i isticao da će, za razliku od njega, biti predsednik koji “ujedinjuje” I koji je jasno zapadno orjentisan.
Primorac, bivši HDZ ministar obrazovanja u vladi Ive Sanadera, već je bio kandidat za predsednika 2009. kada je isključen iz HDZ pošto se samostalno kandidovao na izborima iako je ta stranka imala svog službenog kandidata. Tada je osvojio ispod šest odsto glasova.
Na predstojećim izborima učestvuje ukupno osam kandidata, što je tri manje nego na prethjodnim 2020. Uz Milanovića i Primorca, među značajnijim su poslanica zeleno-leve platforme Možemo Ivana Kekin (40) i nezavisna kandidatkinja i poslanica Marija Selak Raspudić (42), koja je u Sabor ušla na listi desne stranke Most s kojom se u međuvremenu razišla.
Istraživanje javnog mnenja agencije Promocija Plus od 19. do 23. decembra, na uzorku od 1.000 ispitanika, pokazalo je da Milanović ima podršku oko 39, 3 odsto ispitanih, a Primorac 24,3 odsto. Selak Raspudić je na oko deset odsto, a Kekin oko osam odsto.
Od preostalih četvoro kandidata, u anketama najbolje stoji kandidat Mosta Miro Bulj koji je na 3, 8 odsto podrške ispitanih. Kandidatkinja stranke Dom i nacionalno okupljanje (Domino) Branka Lozo i nezavisni kandidati Tomislav Jonjić, oboje s desnog političkog spektra, su na oko dva odsto, dok je nezavisni Niko Tokić Kartelo na 0,6 odsto.
Neodlučnih je gotovo deset odsto.
Prema istom istraživanju za RTL televiziju, u drugom krugu pobeđuje Milanović s više od 54 odsto glasova, dok Primorac osvaja oko 34 odsto.
Ovo su osmi predsednički izbori u Hrvatskoj od sticanja nezavisnosti. Predsednik se bira na mandat od pet godina i može biti izabran najviše dva puta.
Od nezavisnosti Hrvatske, predsednici su u dva mandata bili Franjo Tuđman i Stjepan Mesić. Po jedan mandat izborili su Ivo Josipović i Kolinda Grabar Kitarović. Aktuelni predsednik Zoran Milanović se na ovim izborima bori za drugi mandat.
Tagovi
