U kojim evropskim državama se živi najduže, u kojim najkraće i gde je Srbija na listi?

Očekivani životni vek Evropljana, iako nije podjednake dužine u svim državama, već nekoliko decenija je na uzlaznoj putanji. Zemlja sa najvećim očekivanim životnim vekom je Španija, sa prosekom od 83,3 godine, zatim slede Švedska (83,1 godina), a potom Luksemburg, Italija (82,7 godina), Francuska (82,3). Najkraći životni vek zabeležen je u Bugarskoj (71,4 godina), Rumuniji (72,8 godina) i Letoniji (73,1 godina). U Srbiji je prosečan životni vek u 2021. godine bio 72,8 godina, dok je 2022. godine 75,5 godina, piše National Geographic.

Prosečni životni vek stanovnika neke zemlje može okriti dosta o blagostanju čitavog društva, a takođe predstavlja i ključno sredstvo za kreatore vladinih politika.

Francuska se, recimo, suočava sa izazovima dugovečne populacije što stvara pritisak na sistem socijalnog osiguranja. Kako bi odgovorila na taj izazov, francuska vlada je uz veliki otpor, usvojila niz reformi čiji je cilj bio povećanje starosne granice za odlazak u penziju i podsticanje pojedinaca da rade duže. To je izazvalo proteste širom zemlje, ali se vlast nije pokolebala.

Međutim, Francuska nije jedina država čiji stanovnici dugo žive. Istina do blagog zastoja došlo je usled pandemije kovid 19. Međutim, linija dugovečnosti ima tendenciju rasta otkako je EU počela da beleži podatke ranih 2000-tih, zvanična statistika otkriva da je očekivani životni vek u proseku porastao za više od dve godine po deceniji od šezdesetih.

Stanovnici koje zemlje u Evropi najduže žive?

U 2021. godini prosečan životni vek u Evropskoj uniji je bio 80,1 godina, ali najnoviji podaci pokazuju manju brojku u odnosu na 2020. i 2019. godinu, što je verovatno rezultat naglog porasta mortaliteta usled pandemije kovid 19, pokazuju podaci Eurostata.

U 2019. očekivani životni vek pri rođenju dostigao je najviši nivo – 81,3 godine, ali je ubrzo pao na 80,4 godine u 2020. godini. Žene žive duže od muškaraca (82,9 godina naspram 77,2 godine u 2021. godini), ali ljudi u određenim zemljama, čak i regionima, žive duže od drugih.

Isto tako, nisu sve nacije zabeležile isti napredak tokom godina u svojim procenama očekivanog životnog veka.

Zemlja sa najvećim očekivanim životnim vekom je Španija, sa prosekom od 83,3 godine, zatim slede Švedska (83,1 godina), a potom Luksemburg i Italija (82,7 godina). Najkraći životni vek zabeležen je u Bugarskoj (71,4 godina), Rumuniji (72,8 godina) i Letoniji (73,1 godina).

Razlike od zemlje do zemlje su zanimljive, ali su možda još fascinantnija poređenja regiona unutar zemalja koji na skali dugog života imaju rezultate koji su viši od proseka.

U Španiji je, na primer, očekivani životni vek ljudi rođenih u regionu Andaluzije oko 81,7 godina, ali očekivan vek onih koji žive u glavnom regionu, Madridu, je 85,4 godina, što je razlika od skoro četiri godine.

Slični trendovi se primećuju i u Italiji. Italijani koji žive na južnom ostrvu Sicilija mogu očekivati da će živeti oko 81,3 godine, ali oni koji žive na severu u Trentinu, blizu granice sa Austrijom, imaju očekivani životni vek od 84,2 godine, što je razlika od skoro tri godine.

Koje zemlje beleže napredak u očekivanom životnom veku svojih stanovnika?

Statistika kaže da su Estonci najviše produžili životni vek, budući da im je u periodu između 2000. i 2021. godine životni vek produžen za 6,1 godinu.

Zatim, slede Irska (životni vek duži za 5,8 godina), Luksemburg (životni vek duži za 4,7 godina), Danska (životni vek duži za 4,6 godine ) i Slovenija (životni vek duži za 4,5 godina).

Produženi životni vek ovih pet zemalja je izuzetan, posebno kada se uporede sa drugim zemljama koje se nisu tako dobro snašle u pomeranju životnih granica ili jednostavno u poređenju sa prosekom Evropske unije, koji je zabeležio rast od 2,5 godine.

U Bugarskoj, na primer, ljudi umiru mlađi nego ranije – očekivani životni vek pri rođenju bio je 0,2 godine kraći u 2021. nego u 2000. godini.

Smatra se da je ovo rezultat brojnih faktora, uključujući problematičan sistem zdravstvene zaštite i stope smrtnosti od moždanog udara veće nego u većini zemalja EU, prema Izveštaju o zdravlju koji je objavila Evropska komisija.

Koliko dugo Evropljani žive nakon 65 godina?

Očekivano trajanje života ljudi koji imaju 65 godina odnosi se na prosečan broj godina kojima je ljudima ovog uzrasta ostalo da prožive.
Zanimljiva je metrika za posmatranje jer, na primer, očekivani životni vek nekoga ko je rođen 1958. godine i danas ima 65 godina, ne uzima u obzir savremene varijable, kao što su poboljšani stil života, napredak u zdravstvenoj zaštiti i tako dalje.

U 2021. godini, očekivani životni vek osoba koje imaju 65 godina procenjen je na 19,2 godine, 20,9 godina za žene i 17,3 godine za muškarce.

Francuska i Španija imale su najduži očekivani životni vek za ljude koje imaju 65 godina 2021. godine (21,4 godine), a Bugarska najkraći (13,6 godina).

Za žene, najduži očekivani životni vek nakon 65 godina zabeležen je u Španiji (23,5 godina), a najkraći u Bugarskoj (15,5 godina), dok je za muškarce najduži bio u Švedskoj (19,6 godina), a najkraći takođe u Bugarskoj (11,6 godina).

Očekivan zdrav životni vek – najvažniji pokazatelj?

Očekivan zdrav životni vek je takođe važan pokazatelj zdravlja opšte populacije. To signalizira, možda, najvažniju meru – da li su naše poslednje godine proživljene u dobrom zdravlju.

U 2020. godini prosečan broj godina zdravog života u EU bio je 64,5 godina za žene i 63,5 godina za muškarce. Ovaj broj je takođe doživeo evoluciju – produžio se za 2,6 godina između 2011. i 2020. godine, popevši se sa 61,4 na 64 godine.

Švedska je zemlja čiji stanovnici prožive najviše zdravih godina širom Evropske unije (žene žive u proseku 72,7 godina u zdravlju, a muškarci 72,8 godine. Zatim slede Šveđani, Italijani i Maltežani, 68,7 prema 67,2 i 70,7 prema 70,2 zdravih proživljenih godina bez invaliditeta.

Zanimljivo je što Danska, uprkos visokom rangu na lestvici dugog životnog veka, daleko zaostaje u proživljenim zdravim godinama, zauzima četvrto poslednje mesto, pri čemu žene prožive 57,7 godina u zdravlju, a muškarci 58,1 godinu.

Letonija ima najmanji broj proživljenih godina u zdravlju, kako za žene (54,3 godine) tako i za muškarce (52,6 godina).

Zbog čega se životni vek Evropljana produžava?

Živimo duže, a i zdravije usled brojnih faktora. Mada, čini se da je najvažniji faktor smanjenje smrtnosti novorođenčadi, koje Eurostat definiše kao smrt koja usledi pre detetovog prvog rođendana.

Šanse da novorođenče preživi detinjstvo porasle su sa 50 odsto na 96 odsto na globalnom nivou. Između 2011. i 2021. stopa smrtnosti novorođenčadi u Evropskoj uniji pala je sa 3,8 odsto umrlih na 1.000 rođenih na 3,2 odsto.

Kada se analiza proširi na poslednjih 20 godina, stopa mortaliteta novorođenčadi se skoro prepolovila (6,2 umrlih na 1000 rođenih u 1999. godini).

U 2021. godini najveće stope smrtnosti novorođenčadi u Evropskoj uniji registrovane su u Bugarskoj (5,6 umrlih na 1 000 rođenih) i Rumuniji (5,2 umrlih na 1 000 rođenih), a najniže u Finskoj, Sloveniji i Švedskoj (1,8 umrlih na 1 000 rođenih).

Koliko dugo žive građani Srbije u poređenju sa stanovnicima drugih evropskih zemalja?

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) očekivano trajanje života u Srbiji u 2022. godini bilo je 73 godina za muškarce i 78 godina za žene. To je porast u odnosu na 2021. godinu kada je tokom korone očekivani životni vek bio 70 godina za muškarce i 75,6 godina za žene. Srbija je i dalje daleko iza zemalja EU.

„Zemlje EU imaju bolji standard, razvijenija je zdravstvena zaštita, imaju kulturu zdravih stilova života – zdravo se hrane, redovno idu na preventivne preglede, fizički su aktivni. Sve to produžava zdave godine života, kada nisu opterećeni bolestima dok su radno sposobni, ali ni kasnije kada su stariji. Vode računa o svom zdravlju“, kaže Gordana Bjelobrk, šef Odseka za demografiju i statistiku u RZS.

Dodaje da je u svim zemljama razlika oko pet godina između očekivanog životnog veka za muškarce i žene.

„Žene duže žive pet godina od muškaraca. To se objašnjava činjenicom da su odgovornije prema svom zdravlju i da lakše prihvataju zdrave stilove života – vežbanje, ishrana, preventivni pregledi. Sve to utiče na smanjenu smrtnost žena u svim starosnim grupama. Sa druge strane među muškarcima je značajan broj onih koji su umrli nasilnom smrću – ubistva, samoubistva, saobraćajne nesreće“, istakla je Bjelobrk.

Tokom korone, kako kaže, smanjeno je očekivano trajanje života.

„Kada se kaže ‘očekivano trajanje života’ u nekoj godini, to se odnosi na dete rođeno u toj godini da se očekuje da će da živi toliko. To se ne odnosi na celokupnu populaciju. Svaka generacija, svaka godina rođenja ima svoje očekivano trajanje života. Ono se generalno produžava“, priča naša sagovornica.

U Evropi je najveće očekivano trajanje života u visoko razvijenim zemljama, recimo u Španiji. Bjelobrk kaže da je jedan od razloga što ta zemlja ima poseban odnos prema starima.

„Oni podstiču aktivno starenje. Kroz aktivno starenje ljudi duže žive i kvalitetnije žive. Zbog toga imaju najduže očekivano trajanje života. To je razlika u odnosu na našu zemlju. Prostor da se produži trajanje života u Srbiji je u strožim saobraćajnim propisima, negovanju zdravog načina života, prevenciji i ranoj dijagnostici pojedinih oboljenja“, navela je Bjelobrk.

Iako se građani Srbije ne mogu pohvaliti najdužim životnim vekom u Evropi, poslednjih godina došlo je do poboljšanja očekivanog životnog veka, budući da je prosečan životni vek 2000. godine bio 72 godine, dok je 2022. bio 75,5 godina.