Povodom najavljenih međustranačkih pregovora, predsednik Zdrave Srbije Milan Stamatović tvrdi da „Ivica Dačić ne može, kao predsednik Narodne skupštine Srbije, niti bilo koji drugi predstavnik zakonodavne i izvršne vlasti, da posreduje u dijalogu između vlasti i opozicije“.
On smatra da oni ne nose puni legitimitet sa poslednjih parlamentarnih izbora i da jedini posrednik može da bude predsednik Republike Srbije, jer jedino njegov pun legitimitet i legalitet niko u Srbiji i inostranstvu ne osporava.
“Nakon prethodnih propalih dogovora vlasti i opozicije, u čijem su posredovanju učestvovale neke strane nevladine organizacije i predstavnici Evropskog parlamenta i činjenice da zakonodavna i izvršna vlast do sada nije ispunila ni jedan važna zahtev opozicije, računajući i naše zahteve o razdvajanju termina izbora za različite nivo vlasti, kao i pokrivanje svih biračkih mesta video kamerama, uvereni smo da će predsednik Vučić koji, u skladu sa Ustavom, održava državno jedinstvo, svojim autoritetom pomoći da se postigne sporazum i ispoštuje sve ono što bude dogovoreno”, kaže Stamatović, a prenosi portal Nova.rs.
Stamatović dodaje da ukoliko predsednik Srbije ne želi da učestvuje u dijalogu, ni stranci ne treba da budu uključeni u unutrašnja pitanja Srbije, pošto internacionalizacija problema nikada nije donela sreću. To može, smatra on, da bude samo ličnost koja ima nepodeljeni autoritet u narodu, poput srpskog patrijarha Porfirija koga žele da zamole da pomogne u rešavanju ovog važnog pitanja.
“Patrijarh Porfirije, još dok je bio vladika, aktivno je, na saboran i pomiriteljski način, učestvovao u dijalogu o temama koje su imale i svetovni karakter, a ujedno je bio i predsednik Republičke radiodifuzne agencije, pošto ga je Savet RRA izabrao na tu funkciju 2008. godine, kada je ta agencija imala najbolje rezultate rada, što opravdava naš stav da je srpski patrijarh, nakon predsednika Vučića, najpogodniji da posreduje tokom pregovora vlasti i opozicije”, zaključuje Stamatović.
Tagovi
Душко
У овим ставовима има пуно тога занимљивог. Нарвно да је г. Стаматовић одлично приметио да г. Дачић не може бити никакв посредник у дијалогу власти и опзиције, јер је он председник Народне скупштине Србије чији су посланици изабрани на изборима које је већи део становништва бојкотовао. Значи он је ту из старта реметилачки фактор и неко кога у старту треба поставити на место које му припада, а то место је слуга и потрчко напредњачке власти. Ја се зачудим када г. Бошко Обрадовић каже “председник Народне скупштине Србије Ивица Дачић“. Како га може назвати председником НСС ако је баш г. Бошко Обрадовић био главни заговорник бојкота. То је неки логички кратки спој. Други став је присуство међународне заједнице тј. да ли смо као друштво зрели да сами решавамо проблеме у својој кући. Нисмо зрели. Логички кратки спој, овај пут код некадашњег скоро па коалиционог партнера г. Бошка Обрадовића, г. Стаматровића настаје када узроковача главних проблема у демократском функционисању српског друштва нуди као могућег разрешитеља проблема, па још у све то дода и патријарха-тек постављеног. Знамо да је СПЦ орденом окитила и председника и оспораваног министра финансија. А, знамо сви да они нису заслужили никакво ордење. Уз сво уважавање, хвала лепо. Можда циљ оправдава средство, али ја сам из друге приче. Значи, треба нам Европа, јер реално нити наша економија може без Европе, нити би код нас било икаквог демократског напретка нити било каквих озбиљнијих помака у друштву да није света око нас. Поред Европе треба нам грађанска и студентска иницијатива, базирана на правим вредностима. Е, онда смо већ нешто.