Prvi na listi najjače opozicione liste „Srbija protiv nasilja“ proveo je godine u građanskom aktivizmu i na ulicama. Danas priča o tome kako mu izgleda visoka politika, kako je formirana velika opoziciona koalicija, šta se dešava sa srpskom levicom, šta očekuje od ovih izbora, koje su bile dobre strane Jugoslavije, ali i zašto je SPS jednako loš kao SNS
***
Upravo je prošao 29. novembar i 80. rođendan Titove Jugoslavije. Imam utisak da ste ranije mnogo više insistirali i na jugoslovenskoj ikonografiji i više igrali na tu istorijsko-ideološku kartu. Da li je to jedan od kompromisa kada ulazite u široku koaliciju, da ne ističete te teme koje izazivaju podele?
Ne bih rekao da je to kompromis. Više bih rekao da je to u moru aktuelnih tema vezanih za nasilje i ubistva ostalo sa strane. To jeste nešto što više karakteriše našu pojedinačnu organizaciju. Ako je bilo nekih kompromisa, oni dolaze iz toga da mi u velikoj koaliciji moramo da istaknemo baš ona pitanja oko kojih smo se svi zajedno dogovorili. I onda ja ako želim da skrenem temu na pitanje korupcije ili kriminala, ili nasilja u društvu ili povećanja cena, ja to svesno radim jer mislim da su to prioritetna pitanja, ali to ne znači da bežim od drugih.
Za našu organizaciju je važna antifašistička istorija Srbije i Jugoslavije. Neki ljudi kritikuju Jugoslaviju, naravno da svaki period ima svoje pozitivne i negativne strane. Mi želimo da iskoristimo pozitivno nasleđe Jugoslavije, a to bi moglo da bude iskustvo samoupravljanja, sada kroz decentralizaciju i mogućnost da se ljudi pitaju na svom radnom mestu, u opštini, u društvu, kako žele da njihovo okruženje izgleda. I stremimo idealu socijalne pravde i rastakanja nejednakosti, koja nije samo na ekonomskom nivou.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 07. DECEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
