Pitanje da li je starije jaje ili je starija koka, idealno je za srpski internet prostor. Mnogo je pitanja podložnih njegovom filteru, ali je u poslednje vreme ono koje se najčešće spominje – da li je stariji pokušaj ljudi da budu duhoviti, ili njihova ksenofobija? Poslednjih je nedelja – kako to obično biva u trenucima društvenih i ekonomskih kriza – opet aktuelna tema „krivice“ koju izbeglice nose kao teret od dolaska u Srbiju. I tu, pritom, niko ne misli na one koji su u 21. veku došli u Srbiju, već na ljude koji su u vihoru ratova devedesetih morali da napuste svoje domove i dođu na teritoriju „matice“, kako su Srbiju izdaleka posmatrali.
U toj „matici“, dobar broj ljudi izbeglice – dakle, etničke Srbe – posmatra kao „ljude koji su se okoristili“, koji su svoj status zloupotrebili i koji su od nekoga nešto uzeli. Kada takav stav preovlađuje o Srbima iz Krajine, Srbima iz Bosne i Hercegovine, Srbima sa Kosova i Metohije, kakav status onda imaju ljudi koji su u Srbiju došli iz Afrike ili Azije? Njihov status je loš, a ljudi u Srbiji, pokazala su istraživanja, na njih gledaju sa podozrenjem.
Kao i uvek, na mestu društvenog procepa našli su se ljudi koji rade na tome svojim kontinuiranim aktivnostima pomognu da se ti procepi „zakrpe“. Te zakrpe koje UNHCR sa svojim partnerima prišiva na sve što su kod nas pojeli moljci neinformisanosti, naivnosti i lošim namera, obično ne zahtevaju dodatnu ispravku i nove zakrpe.
Ovo je priča o jednom takvom projektu, koji bi mogao da bude početak zašivanja važnog društvenog šava koji će živote ljudi, naročito mladih ljudi, osloboditi ksenofobije.
Nekoliko istraživanja javnog mnjenja koje su sproveli UNHCR i partneri pokazalo je da su mladi ljudi, posebno srednjoškolci i studenti, pokazali visok nivo ksenofobije i nedostatak razumevanja i saosećanja prema ljudima izvan regiona.
Rezultati istraživanja, obavljenih prethodnih godina, zabrinuli su istraživače.
„Negativni stavovi su rasprostranjeni, a podrška desničarskim grupama visoka, posebno među studentima i građanima mlađim od 30 godina. TV je najvažniji i najuticajniji kanal u tom smislu. Učestalost kontakata sa izbeglicama i informacija o izbeglicama i migrantima nisu toliko bitne. U tom smislu je važna i percepcija razloga za napuštanje zemlje i percepcija izbeglica i migranata kao opasnih, sklonih kriminalu i drugačijih. I pored toga, ljudi u Srbiji sebe i dalje doživljavaju kao voljne da pomognu.“
U takvom kontekstu, svaki glas ohrabrenja za izbeglice nosi značajan potencijal suprotstavljanja ovom trendu i stoga ne zaslužuje da bude odbačen i ignorisan, zaključili su u UNHCR-u i doneli odluku da se ovoj temi dodatno posvete.
Tako je nastao projekat „U njihovim patikama“.
Ovaj projekat zamišljen je da podstakne lokalne studente da razmisle, razviju, sprovode i unaprede lokalne projekte za podršku socijalnoj inkluziji ljudi koji su primorani da beže iz svoje zemlje.
Takođe, projekat predstavlja nastavak uspešnog niza, započetog projektom koji je rađen sa lokalnim srednjim školama – „Dobro došli u moju zemlju“.
Kako su odabrani mladi? Zašto je njihovo mišljenje važno?
U jednom periodu, „Njujork tajms“ je na poslednjoj strani imao jednu od najozbiljnijih tema i upozorenje: „Napomena urednika – ovaj odeljak ne bi trebalo da čitaju odrasli“. Teme za odrasle koje nisu za oči odraslih?
Uticaj klasičnih medija na život mladih ljudi i opšte stavove društva je ogroman i zbog toga je direktno obraćanje njima veoma važno. To su prepoznali i najveći svetski mediji.
„Oni već razgovaraju o tome. Već su te teme deo njihovog svakodnevnog života. Već razgovaraju o svom identitetu i to je za njih važno pitanje. Ovako im dajemo alate da se samostalno bave svim temama“, objasnila je urednica tog odeljka NYT.
Upravo to je i bila ideja projekta „U njihovim patikama“. Da neki novi klinci pokušaju da se stave u poziciju drugih ljudi, svojih vršnjaka koji su morali da pređu dalek put kako bi sa svojim porodicama pronašli mir. I da iz te pozicije, pronađu najbolji način da im pomognu, dok oko njih stariji ljudi govore o stereotipima i izbeglice optužuju da su „koristoljubivi“, ovakvi ili onakvi.
U nedelju 11. decembra dobili smo potvrdu da je taj projekat uspeo.
„Uprkos zabrinjavajućim rezultatima ispitivanja javnog mnjenja koji ukazuju na visok nivo ksenofobije i netrpeljivosti prema ljudima drugih religija ili boje kože među srednjoškolcima i studentima u Srbiji, projekat ‘U njihovim patikama’ je pokazao da mladi ljudi i te kako mogu da pruže podršku onima kojima je ona potrebna. Preduslov za to je da devojkama i mladićima iz Srbije svi zajedno omogućimo pristup proverenim podacima i informacijama na osnovu kojih će moći da formiraju svoje stavove“, poručila je Stefani Krause, v.d. šefice Predstavništva UNHCR-a u Srbiji.
Nagrada za najbolje rešenje dodeljena je timu Matematičke gimnazije iz Beograda koji je osmislio aplikaciju za mobilni telefon namenjenu učenju srpskog kao stranog jezika.
„Imajući u vidu praktičnu primenljivost ovog rešenja na svakodnevni život ljudi kojima srpski jezik nije maternji, projekat ove škole se izdvojio kao izuzetan i vredan najprestižnijeg priznanja u okviru takmičenja“, navodi se u obrazloženju žirija koji je dodelio nagrade.
Dvojica učenika Matematičke gimnazije osmislila su aplikaciju koja izbeglicama sa Bliskog istoka olakšava učenje srpskog jezika. Planiraju da je prošire i za izbegle iz Ukrajine.
„Aplikacija je zamišljena da izgleda kao Duolingo i liči na Duolingo aplikaciju i treba da pruži izbeglicama da nauče osnove srpskog jezika“, objašnjava učenik Matematičke gimnazije Dario Radojčić. Pored njega, u izradi aplikacije učestvovao je i učenik Matematičke gimnazije Ivan Grego.
Srednja škola „Sezai Suroi“ iz Bujanovca istakla se osmišljavanjem celog niza inkluzivnih aktivnosti, počevši od posete Prihvatnom centru u Preševu, zajedničkog časa sa vršnjacima iz izbegličke populacije, do organizovanja izložbe povodom Svetskog dana izbeglica. Zbog toga je tim ove škole nagrađen drugom nagradom.
Trećeplasirana škola, Gimnazija „Veljko Petrović“ iz Sombora, takođe je imala niz kreativnih aktivnosti koje su uključile direktnu komunikaciju sa žiteljima Prihvatnog centra u njihovom gradu, a aktivan član projektnog tima bio je dečak iz Rusije koji je utočište pronašao u Srbiji. Muzičke, likovne i druge radionice koje su organizovali zabeležene su kamerom, pa je kao krajnji proizvod projekta nastao kratki film sa potencijalom za dalje korišćenje u aktivnostima usmerenim na inkluziju izbeglica.
Zbog izuzetno kreativnog pristupa projektu koji je pokazao tim Računarske gimnazije iz Beograda, žiri je doneo odluku da posebnim priznanjem nagradi učenike i nastavnicu te škole. Oni su razvili potpuno novu društvenu igru na temu podsticanja empatije, što se izdvojilo kao nesvakidašnji i originalan pristup temi podrške izbeglicama.
Zasada 120 dece izbeglica pohađa osnovnu školu, a 44 srednju. Na fakultetu je četvoro.
„Iako je obrazovanje za decu izbeglice jako teško, u Srbiji imamo dobrih primera, i oni brzo po dolasku u Srbiju mogu da pohađaju školu“, dodaje Stefani Krause.
Zanimljivo je kako su učenici posmatrali zadatak koji je pred njih postavljen. Oni su morali da izađu iz ograničenja koja pred njih postavlja društvo i da izbegnu obmanu koju mogu da čuju na svakom koraku, i u izjavama najviših zvaničnika. Tako, recimo, Viktor Orban tvrdi da je „ksenofobija opasna, ali da je patriotizam divan“, ne ističući da jedno drugo sasvim isključuje. Nisu naseli. Neki novi klinci su te okove stereotipa razbili, a zatim se postavili u situaciju da se oni nađu u izbeglištvu u nekoj drugoj zemlji. I u skladu sa tim, ponudili najlogičnija moguća rešenja. Kako razumeti tuđi jezik? I kako da drugi ljudi razumeju vaše potrebe? Ima li, naposletku, boljeg načina da se do rešenja i razumevanja dođe nego kroz igru?
Osnova za sve to je empatija, a mladi su još jednom pokazali da intuitivno, bez mnogo muke, uz logiku neopterećenu stereotipima, mogu lako da pritisnu sve prekidače empatije.
Tagovi
