„U osnovi oštrog suprotstavljanja oko novog crnogorskog zakona o slobodi veroispovesti leži crkvena svojina, pri tom ne toliko zgrade, koliko pripadajuće zemljište“, piše današnji moskovski dnevnik „Komersant“, pozivajući se na ocenu „mnogih balkanskih eksperata“.
Ruski list navodi da je zakon izazvao oštro protivljenje Srpske pravoslavne crkve, aktivno suprotstavljanje prosrpske opozicije, jaku anticrnogorsku kampanju u Srbiji, i oštru kritiku Moskve.
Dnevnik piše da je tokom ratnih devedesetih godina SPC uspela da prepiše na sebe mnogo zemlje i objekata, čija se ukupna vrednost procenjuje na oko milijardu evra, i da pri tom na to ne plaća porez.
„Komersant“ navodi da ništa manje nije važan ni politički faktor crnogorskog zakona. Prošlog leta predsednik Milo Đukanović je objavio da će Crna Gpora imati svoju autokefalnu crkvu, što bi po njegovoj oceni moglo da prebrodi raskol između Crnogoraca i Srba u njegovoj zemlji.
Taj proces bi, po svemu sudeći, trebalo da se odvija po ukrajinskom modelu: „putem ujedinjavanja postojećih pravoslavnih crkava u Crnoj Gori – crnogorske i srpske – i odvajanja te druge od SPC“, piše ruski dnevnik i dodaje da crnogorsko rukovodstvo računa da će pravoslavna crkva u Crnoj Gori dobiti autokefalnost, jer ju je imala vekovima.
„Komersant“ prenosi da u okruženju crnogorskog predsednika ukazuju da vlasti ne nameravaju da forsiraju formiranje jedinstvene pravoslavne crkve u Crnoj Gori i da to „neće biti brz proces“.
(Beta)