„Sva ljudska bića rađaju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima“. Tako je glasio prvi član Deklaracije koja je doneta 1948. godine i koju su svi primenjivali tačno onako kako ih je na to obavezivala – bila je doneta kao preporuka.
Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima bila je prvi sveobuhvatni instrument zaštite ljudskih prava, ali je bilo potrebno da njeni zagovornici pređu dug put kako bi izdejstvovali njenu stvarnu primenu.
Dve godine nakon što je doneta, napravljen je prvi značajan pokušaj da se na tu Deklaraciju skrene pažnja.
Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je 10. decembar za Dan ljudskih prava 1950. godine kako bi skrenula pažnju „naroda sveta“ na ono što je dve godine ranije dogovoreno.
Od tada, do danas, 70 godina kasnije, 10. decembar se obeležava kao Dan ljudskih prava i tog dana obično možemo pročitati brojne statistike o tome kako se kretalo poštovanje ljudskih prava u našoj zemlji.
U među vremenu je doneto još nekoliko odluka koje su Univerzalnu deklaraciju učinile najvažnijim dokumentom u ovoj oblasti, a svakako najvažniji među tim događajima odigrao se 1968. godine kada je na Međunarodnoj konferenciji UN o ljudskim pravima 1968. godine odlučeno da deklaracija predstavlja obavezu za sve članice međunarodne zajednice.
Samo poslednjih nedelja u više zemalja širom sveta traju protesti građana koji upravo traže poštovanje ljudskih prava.
Od poštovanja slobode izražavanja u Francuskoj, preko slobode govora i izbora u Belorusiji, do slobode žena u Poljskoj da izvrše abortus ako to žele i rasnih pitanja u Sjedinjenim Američkim Državama.
Tagovi
