U razvijenim državama dobro znaju zašto žele bezgotovinsko društvo

Manjak infrastrukture za bezgotovinsko plaćanje, nizak nivo poverenja u nove tehnologije i zaštitu podataka, kao i nedovoljna obaveštenost, ključni su razlozi zašto većina građana Srbije i dalje češće koristi gotovinu. Čak 71% stanovništva uvek ili pretežno plaća u kešu. Nažalost, gotovinska plaćanja su istovremeno i jedan od glavnih generatora sive ekonomije, jer u slučaju neizdavanja računa takve transakcije ostaju nevidljive za poreske organe. Neplaćeni porez završava u džepu nesavesnih privrednika kao dodatna zarada, umesto da kao budžetski prihod bude iskorišćen za dobrobit svih građana, za ulaganja u obrazovanje, zdravstvo, infrastrukturu, socijalna davanja i mnoge druge važne stvari za celokupno društvo. Time se, takođe, kreira i nelojalna konkurencija u odnosu na sve ostale, savesne privrednike.

„Razvijene zemlje odavno su prepoznale značaj razvoja bezgotovinskog društva i prednosti koje bezgotovinska plaćanja imaju u cilju unapređenja opšte finansijske, uključiv i poresku kulturu, kako bi novac poreskih obveznika stigao tamo gde je najpotrebniji. Procenat Šveđana koji koriste gotovinu u poslednjih 10 godina se smanjio sa 39% na 9%. Pored Švedske, u razvoju bezgotovinskog društva najdalje su odmakli i Finska, Kina, Južna Koreja, Velika Britanija i Australija, a među zemljama sa visokim nivoom upotrebe bezgotovinskih plaćanja su i Kanada, Francuska, SAD, Nemačka i Japan“, kaže za Nedeljnik tim lider ispred GIZ-a u Srbiji, Zlatko Milikić.

Upravo takva međunarodna iskustva pokazuju da razvoj bezgotovinskih plaćanja ima pozitivan efekat ne samo na građane i privredu, već i na ukupan razvoj samih država. Veće prilike za kupovinu, odnosno prodaju, pozitivno utiču na razvoj poslovnih aktivnosti, a posledično i na brži ekonomski razvoj. „Takođe, veće korišćenje bezgotovinskih transakcija čini tok sredstava vidljivijim što olakšava državnim organima nadzor nad finansijskim tokovima i omogućava im da budu efikasniji u kontroli poštovanja propisa, usmeravanjem raspoloživih resursa u proveru najrizičnijih oblasti i preduzeća, umesto kontrole ‘od vrata do vrata'“, ističe Milikić.

Značajna korist za državu od razvoja bezgotovinskog društva je i opšte smanjenje stope kriminala usled smanjenja prilika za razbojništva i krađe, kao i suzbijanje sive privredne zone, jer povećanje vidljivosti transakcija umanjuje šanse za učešće građana i privrede u aktivnoj ili pasivnoj sivoj ekonomiji, neizdavanjem ili neuzimanjem fiskalnih računa, obavljanjem transakcija u gotovini i dr.

„Istraživanje sprovedeno u 33 države pokazalo je da smanjivanje vrednosti gotovinskih transakcija za samo 10% može da smanji obim sive ekonomije povezane s kešom i do 2,1% BDP-a, što bi u slučaju Srbije značilo smanjenje sive ekonomije za preko milijardu evra. Takođe, obim naplate poreza bio bi povećan za 0,42% BDP-a ili skoro 200 miliona evra“, navodi Milikić i dodaje da uvođenje elektronskih plaćanja usluga javnog sektora dodatno štedi novac i vreme za obavljanje administrativnih procedura, jer ubrzava postupke i smanjuje troškove naplate taksâ i naknada.

Podrška smanjenju sive ekonomije i bržem ekonomskom razvoju Srbije kroz podsticanje razvoja bezgotovinskog društva jesu i ključni ciljevi nedavno pokrenute Nacionalne inicijative za bezgotovinsko plaćanje – Bolji način.

„Jedan od stubova Nacionalne inicijative je POS program u okviru kojeg je planirano da se opremi 25.000 prodajnih mesta širom Srbije u cilju prihvatanja bezgotovinskih plaćanja. Pored privrednika, u programu će moći da učestvuju i institucije koje u prethodnih godinu dana nisu nudile mogućnost elektronskog plaćanja svojih usluga i žele da na taj način ubrzaju procedure. Prijave za POS program startovaće u prvom kvartalu ove godine, a zainteresovane institucije moći će besplatno da koriste POS terminale ili softverska rešenja za prihvat bezgotovinskih plaćanja u trajanju od godinu dana, uz istovremeno sniženje povezanih troškova. Pozivamo ih da iskoriste ovu odličnu priliku da unaprede svoj rad i budu još efikasniji servis građana“, ističe Milikić.

Nacionalna inicijativa za bezgotovinsko plaćanje je zajednički projekat Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH (Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju) i kompanija Mastercard i VISA, koji se sprovodi pod okriljem develoPPP programa Nemačkog saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), u saradnji sa NALED-om i Ministarstvom finansija Republike Srbije.